Najnovije vesti

VOZAČI, SLEDI BUM NA TRŽIŠTU AUTOMOBILA! Čeka nas ZABRANA starijih od 10 godina! Postali smo GROBLJE najlošijih vozila Evrope!
Foto: AP/Ilustracija

ministar trivan predlaže

VOZAČI, SLEDI BUM NA TRŽIŠTU AUTOMOBILA! Čeka nas ZABRANA starijih od 10 godina! Postali smo GROBLJE najlošijih vozila Evrope!

Društvo

Postali smo groblje najgorih automobila zapadne Evrope. Već razgovaramo o zabrani uvoza vozila s najlošijim motorima, a tražiću i nove mere, poručuje Goran Trivan

Srbija neće biti primljena u EU dok ne podigne standarde životne sredine, izričit je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.

 

foto: Marina Lopičić

 

On u intervjuu za Kurir otkriva koje poteze preduzima u rešavanju gorućih ekoloških problema - od deponija, preko otpadnih voda, do kvaliteta vazduha.

- Vazduh u Srbiji je generalno solidnog kvaliteta, ali crne tačke postoje u svim većim gradovima. Najveći uzrok zagađivanja su termoenergetski kapaciteti, saobraćaj, individualna ložišta i gradske toplane. EPS već intenzivno radi na poboljšanju kvaliteta emisije štetnih gasova iz svojih postrojenja, a s lokalnim samoupravama radimo na gašenju individualnih kotlarnica i povezivanju s gradskim toplanama. Kada je reč o saobraćaju, uz saobraćajna zagušenja posebno pitanje je vrsta vozila koja se koriste. Apsolutno sam protiv toga da se u Srbiju uvoze vozila starija od 10 godina i apsolutno sam za to da se moraju zabraniti najlošiji motori koji nam dolaze iz zapadne Evrope.

 

Da li je to zvaničan predlog Vladi?
- U Vladi već razgovaramo o zabrani uvoza automobila s najlošijim motorima (evro 3 i 4), a tražiću i zabranu uvoza automobila starijih od 10 godina. O tome moramo da razgovaramo jer smo mi postali groblje najgorih automobila zapadne Evrope. To više nije socijalno pitanje, jer su ta vozila, osim što zagađuju životnu sredinu i nas same, i najmanje bezbedna i najčešći su izazivači saobraćajnih nesreća. S druge strane, u Vladi postoji volja da počnemo sa subvencijama za kupovinu hibridnih i električnih vozila. Ideja je da napravimo plan da obe mere počnu da su primenjuju od sledeće godine kako bi se obezbedio novac u budžetu za subvencije, a građani i uvoznici steknu dovoljno vremena da im se prilagode.

 

Koji su još ciljevi vašeg ministarstva za ovu godinu?
- Najvažniji cilj našeg ministarstva je izrada projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju regionalnih deponija i za postrojenja za preradu otpadnih voda. Bez toga nije moguće pokrenuti građevinske radove čak ni za projekte za koje su obezbeđena sredstva. U Srbiji ima oko 4.000 divljih deponija i prerađuje se manje od 10 odsto otpadnih voda, što je nedopustivo. Uz naših 450 miliona dinara za izradu dokumentacije za postrojenja za preradu otpadnih voda i 200 miliona za sanaciju deponija, očekujemo i kredit od 200 miliona evra od Razvojne banke Saveta Evrope za projekte u životnoj sredini. Sa ovim prvi put nakon 30 godina imamo mogućnost da započnemo rad na projektovanju dvadesetak regionalnih deponija, kao i 300 sistema za preradu otpadnih voda, i zato je ovo za nas godina preokreta.

 

Imate li koncenzus na lokalu za te deponije?
- Za razliku od ranijih godina, lokalne samouprave više nemaju otpor prema tome, već žele da se ti projekti realizuju. Ljudi su shvatili da je to odličan biznis i da će biti otvorena nova radna mesta, a to je delom i posledica rada našeg ministarstva i podizanja ekološke svesti u poslednje dve godine. U otpadu nas čeka posao od oko dve milijarde evra, a u otpadnim vodama pet milijardi evra investicija. I tu je najbitnije da koristimo moderne tehnologije koje su proverene i daju rezultate.

 

foto: Marina Lopičić

Da li ste zadovoljni efektima naplate plastičnih kesa u marketima?
- Veoma sam zadovoljan rezultatima, tim pre što tu nismo pristupili administrativnim merama i zabranama, već smo praktično u saradnji s trgovcima na dobrovoljnoj bazi pokušali da smanjimo upotrebu plastičnih kesa. Posle prve nedelje imali smo smanjenje od 50 odsto, a sada samo na oko 70 odsto manjeg korišćenja plastičnih kesa. Voleo bih da trgovci novac od prodaje tih kesa ulože u projekte zaštite životne sredine bilo u svojim kompanijama, bilo u široj zajednici. Novim zakonskim rešenjem daćemo i mogućnost zabrane korišćenja plastičnih kesa. Beograd će kao prva lokalna samouprava posebnim zakonom dobiti ovlašćenja da to uradi i mi podržavamo čelnike grada u nameri da to zabrane od 1. januara 2020.

 

Izabrani ste za jednog od potpredsednika Petog zasedanja Skupštine UN za životnu sredinu. U čemu je značaj ovog imenovanja?
- Srbija je za ove dve godine u svetu i Evropi shvaćena kao najozbiljniji faktor zaštite životne sredine u ovom regionu. Budno prate šta radimo, vide šta činimo i postižemo, a rezultat tog našeg uspeha jeste i taj predlog da Srbija bude jedan od potpredsednika Skupštine UN u naredne dve godine. Na to sam veoma ponosan.

 

Problem MHE
Zabranjujem gradnju u zaštićenim dobrima


Za vas nema dileme da je izgradnja mini-hidrocentrala (MHE) u zaštićenim dobrima štetna. Šta tim povodom preduzimate?
- Pripremamo izmene Zakona o zaštiti prirode, kojima predlažemo zabranu izgradnje MHE u zaštićenim dobrima. Ideja je da oni koji su u skladu s propisima tu već izgradili MHE nastave da rade, ukoliko su gradnju obavili na tehnički ispravan način, a ako nisu, da to isprave. Oni koji tek žele da grade moći će to i dalje da rade u nezaštićenim područjima, a mi bismo zaštitili prirodu od daljeg devastiranja sa ovakvom izgradnjom MHE. I tu smo svi na dobitku.


Kurir.rs/ Sanja Đorđević
Foto: Marina Lopičić

 

 

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...