„Noćni soko“ bio je ponos američke vojske i čudo tehnike, i sve tako dok nije stigao na srpsko nebo! Suočio se sa 250. raketnom brigadom, pod komandom pukovnika Zoltana Danija i odmah izgubio bitku. „Nevidljivi“ lovac F-117 prvi je i jedini potvrđeni gubitak aviona NATO-a koji je izrađen u stelt tehnologiji, a pošto su ga Srbi srušili, odmah je otišao u staro gvožđe i nije korišćen u bilo kojoj ratnoj misiji.
Pogođen je samo tri dana nako početka agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, 27. marta 1999. u ataru sremskog sela Buđanovci.
Penzionisani pukovnik Vojske Jugoslavije Zoltan Dani komandovao je 3. divizionom 250. raketne brigade Protivvazdušne odbrane u vreme NATO agresije, posade koja je proglašena Nacionalnim herojima.
On za Sputnjik objašnjava da je radarski sistem metarskog opsega u VS u sastavu raketnog diviziona i da je namenjen za osmatranje i otkrivanje vazdušnih ciljeva.
„Radari metarskog opsega lakše otkrivaju avione stelt tehnologije, pustili smo ga u dubinu zone uništenja i kada je bio na 15 metara, izdao sam naređenje da uhvate cilj, a nekoliko trenutaka kasnije i oficiru za vođenje Muminović Senadu da stisne dugme za lansiranje i raketa je poletela“, priseća se Zoltan Dani.
F-117 je reputaciju stekao borbenim letovima nad Irakom u Zalivskom ratu 1991, predstavljao je simbol moći zbog savremene tehnologije, što mu je omogućavalo da bude „nevidljiv“ za sve radarske sisteme, ali se ispostavilo ne i onima kojima je rukovala srpska PVO. Dani kaže da je to bila ruska tehnika, raketni sistem Neva 125M koji je u Jugoslaviju stigao početkom 1980, dok je tehnika iz 1960. godine.
„Bitno je bilo da je jedinica uspela da podesi svu tehniku da funkcioniše, da se uvežba i da poentira sa obaranjem F117“, rekao je Dani.
Ono što malo ljudi zna, jeste da ni posada 3. diviziona 250. raketne brigade PVO te noći nije bila svesna veličine svog uspeha. Zoltan Dani priča da su posle pogotka samo želeli što pre da isključe sve uređaje, da ih neprijatelj ne bi pogodio.
„Čestitali samo jedan drugom svakako, bio je baš dobar osećaj, kao kada golgeter postigne pogodak na nekoj jako važnoj utakmici. Tek je ujutru iz komande došao oficir koji je doneo naređenje za premeštanje, čestitao nam je, ali i pitao da li znamo šta smo oborili. Ja sam rekao: ’Nemam pojma, neki cilj.‘ Tada nam je otkrio da je to bio F117“, kaže Dani.
Kod Srba je ovaj događaj izazvao svojevrsnu injekciju optimizma i prkosa agresiji. Tada je nastala i slika meštana sela Buđanovci koji su igrali na krilima oborenog aviona, ali i rečenica: „Izvinite, nismo znali da je nevidljiv.“ Dani priča da za takav uspeh nije bila ključna materijalna motivisanost, već sasvim nešto drugo, što malo ko u zemljama-članicama NATO-a može da razume.
„Najbitnije je da se u jednom timu, u jednoj jedinici uspostavi poverljiv odnos rukovodeće strukture i onih koji izvršavaju zadatke. Moral i patriotizam bio je na vrli visokom nivou, a dobro smo sarađivali i sa stanovništvom na terenu. Ljudi su pomagali šta god je trebalo. Sećam se da smo kod Ogara imali težak teren za rad i da nam nije isporučena večera, ali da su meštani, ne znajući za to, u seoskim kotaricama doneli hranu. Bilo je fantastično!“
Stručnjaci su saglasni da su Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana bili glavni nosilac odbrane Severnoatlantske alijanse. Dani kaže da ni posle 78 dana niko nije pomišljao na povlačenje.
„Oni su planirali da završe posao za sedam dana, a već je posle pedeset dana medijska kampanja protiv Jugoslavije počela da gubi svoju oštricu. Do kraja rata leteli su samo Amerikanci i Englezi. Da je agresija nastavljena, to bi bio početak raspada NATO-a. Neko bi se zapitao čemu to onda služi, ako ne služi onome čemu treba“, kaže naš sagovornik.
Podseća da je posle obaranja F117, NATO od 27. marta pa do 1. maja obilazio taj deo zapadnog Srema, jer nisu imali informaciju šta bi moglo da obori taj avion.
„Bili su ubeđeni da nešto tako ne može da se desi. Svi drugi piloti iz borbenih aviona imaju na sebi dži-pi-es lokator ako ih neko pogodi, ali ga taj pilot nije imao.“
Oboreni F-117 vozio je amerikanac Dejl Zelko, a priča se da je njegovo spasavanje bilo najveće još od Vijetnamskog rata. Dvanaest godina kasnije, reditelj Željko Mirković snimio je filmove o sudbinama dva ratnika. Zoltan Dani kaže da je zahvaljujući knjizi patrijarha Pavla o praštanju pristao na tako neobičan susret sa dojučerašnjim neprijateljem.
„Zelko mi je pričao da su šest meseci pre početka agresije u bazi u Nju Meksiku pored uvežbavanja borbenih dejstava imali i psihološko propagandna dejstva. Gledali su filmove koji su najgore prikazivali situaciju kod nas i stvarno su mislili da nam donose slobodu. Kada je posetio Srbiju, rekao je: ’Meni se čini da su nas oni prevarili‘“, priča Dani.
Ni Zelko ni Dani više ne rade u vojsci. Deo srušenog NATO aviona Zoltan Dani čuva u svojoj kući i iako je dobio ponude da ga proda za veoma ozbiljne sume novca, kaže da mu tako nešto nikada nije palo na pamet.
(Kurir.rs / Sputnjik)
NE PROPUSTITE
