Već 36 godina građani Srbije poslednjeg vikenda u oktobru pomeraju časovnike sat vremena unazad i tako prelaze na zimsko računanje vremena, a zatim svakog marta pomeraju sat unapred i koriste letnje ukazno vreme.
Međutim, ova praksa će u Evropi uskoro i zvanično otići u zaborav, a većina sagovornika Kurira smatra da bi i u Srbiji trebalo da se držimo jednog računanja vremena. Specijalista opšte prakse, doktorka Nevenka Dimitrijević, kaže da pomeranje kazaljki na satu može da dovede do smanjene pažnje i koncentracije i da adaptacija ljudskog organizma na ove okolnosti može da traje i do dva meseca.
- Pomeranje kazaljke na satu ne utiče direktno na ljudsko zdravlje, ali može posredno da utiče na radni narod i na adaptaciju na nove uslove života i rada. Oni koji imaju obaveze, rade, vode dete na posao - sve im je pomereno sat unapred. To može da dovede do smanjene koncentracije u vožnji ili na poslu, ali što se tiče i drugih stvari. Onaj ko može da spava dokle hoće, na njega ove promene ne utiču. Za nas je najvažnije da ne bude pomeranje kazaljki na satu kako ne bi organizam doživljavao stres. Milan Jelačić, sekretar Astronomskog društva "Ruđer Bošković", smatra da se prelazom na takozvano ukazno, letnje računanje vremena narušava bioritam ljudi.
- U našim krajevima to je prihvaćeno bez nekog osnova i može da smeta, mi smo navikli da se držimo srednjoevropskog vremena. Hajde da je to po minut pomeranja svaki dan, ali sat vremena odjednom da ustajemo ili ležemo ranije i organizujemo život na drugi način jeste nasilni upad u organizam - kaže Jelačić, a sličnog mišljenja je i njegov kolega iz Planetarijuma Aleksandar Otašević: - Pomeranje kazaljke imalo je smisla pre 100 godina, u međuvremenu se izgubilo i mislim da je to jedno nepotrebno pitanje. Srbija je i 1983. godine, kada je ovo uvela, pratila Evropu i primenila ukazno letnje vreme, a pretpostavljam da ćemo tako ćemo uraditi i danas. Za koju opciju se odluči Evropa, tako ćemo i mi. Mi smo se dugo držali zimskog vremena jer je to naše zonsko vreme. Uvođenje letnjeg i zimskog računanja vremena počelo je zbog uštede električne energije, ali su najnovije studije pokazale da su te uštede zanemarljive, dok su posledice pomeranja kazaljki sata po zdravlje ljudi značajne. Parlament EU Rok do 2021. godine
Poslanici u Evropskom parlamentu zaključili su da bi poslednje zajedničko pomeranje sata na letnje računanje vremena trebalo da se dogodi u poslednjoj nedelji marta 2021, a države članice koje žele da ostanu pri zimskom računanju vremena trebalo bi da svoje standardno vreme promene u poslednjoj nedelji oktobra 2021.
Brojke 110 od 192 države na svetu danas koristi letnje ukazno vreme 1983. u martu je u Srbiji uvedeno ukazno računanje vremena u cilju uštede električne energije 2006. je u Srbiji donesen poslednji zakon o računanju vremena
Zimsko ili letnje računanje vremena?
Gordana Janković (69), penzioner Prirodnije je staro računanje - Ja sam za staro računanje vremena, za ovo zimsko. Više mi odgovara kako je nekada bilo, mislim da je prirodnije.
Lazar Katić (70), taksista Ne moramo sve trendove da pratimo - Navijam za staro, zimsko, a ne za ovo novo, evropsko. Ne moramo da pratimo sve evropske trendove.
Ljiljana Ranković (68), penzioner Nisam za ponovno pomeranje sata - Volela bih da ostane zimsko računanje, nisam za to da sada ponovo pomeramo sat. Zimsko je prirodno biološko vreme, koje odgovara ljudima.
Jovan Vasić (19), učenik Nek ostane kao što je bilo dosad - Ja bih da ostane ovako kako je bilo i dosad, nisam za to da se odlučimo za letnje ili zimsko.
Zorica Daničić (51), trgovac Letnje bolje jer dan traje duže - Ja sam za letnje računanje vremena. Lepše je kada imamo duži dan i da ne padne mrak odmah posle posla.
Kuriir.rs/J. P - M. V. - N. T.
NE PROPUSTITE
