Bogoljub Pješčić, koga je policija ispitala zbog pretnji direktoru programa televizije N1 Jugoslavu Ćosiću i glavnom uredniku agencije Beta Draganu Janjiću, bio je vlasnik internet provajdera „Absolut OK“ koji je pre osam godina prodat investicionom fondu iza koga je stajao vlasnik SBB-a, „Junajted grupe“ i televizije N1 Dragan Šolak, saznaje Udruženje novinara Srbije (UNS).
Pješčić je 15. marta pozvao Jugoslava Ćosića, i po navodima N1 predstavljajući se kao službenik američke ambasade, protestovao zbog izveštavanja te televizije o masakru u džamijama na Novom Zelandu.
Pješčić u izjavi za UNS tvrdi da je Ćosića pozvao da bi ga pitao zašto je N1 „jedina na ovoj planeti“ prenela informaciju da je na oružju „bilo ispisano na srpskom jeziku koješta ćirilicom“ i da je ubica veličao Ratka Mladića i Radovana Karadžića. „Ja sam njega okrenuo i pitao odakle tebi ta informacija, Jugoslave. Da li si ti kao urednik to odobrio?“, tvrdi Pješčić, dodajući da se i pre toga čuo sa Ćosićem i da imaju „zajedničke prijatelje“.
„Mi smo se najaktivnije družili kada sam bio portparol Udruženja internet provajdera Jugoslavije, SRJ. Imate sve to na internetu. Imate i njegove tekstove na tu temu na internetu. On je prisustvovao mojim konferencijama za štampu. Godina 2003, 2004. je u pitanju ili ne znam već koja. Ne mogu da se setim. Znam da nam je tada izuzetno pomogao. Medijski su ispratili taj pritisak koji je Telekom vršio na nas, ne samo na moju firmu, nego na sve firme koje su se bavile internet provajdingom“, tvrdi Pješčić.
Tokom 2002. godine agencija Beta, sajt B92, nedeljnici Vreme i NIN objavljivali su vesti, analize i komentare o sukobu Telekoma i internet provajdera, a izjave je u ime grupe kompanija davao Bogoljub Pješčić. Ime Jugoslava Ćosića ne može se naći ni u jednom od tih članaka.
Pješčić tvrdi da firmu nije prodao Draganu Šolaku, ali podaci Komisije za zaštitu konkurencije iz 2014. godine pokazuju da je „Absolut OK“ (kasnije preimenovan u „Absolut solušens“) bio deo Šolakove grupacije SBB.
Bogoljub Pješčić nije želeo da potvrdi da ima veze sa Fejsbuk stranicom „Srbija naša zemlja“ sa koje su vređani novinari.
Pješčić: Što vas to interesuje? I da imam i da nemam to je moja privatna stvar.
UNS: Samo Vas pitam.
Pješčić: Pogledajte malo bolje tu stranicu pa će Vam biti jasno o čemu se tu radi i čija je stranica.
UNS: Pratite tu stranicu?
Pješčić: Vrlo pratim zbog ove sadašnje situacije.
UNS: Ne učestvujete u kreiranju sadržaja?
Pješčić: Ne bih komentarisao. Ali što se tiče toga ko stoji, možete na samoj stranici da vidite. Nije politička partija. U pitanju je medij. Inostrani medij. Piše tamo sve lepo. Hoćete da Vam kažem – „Brajtbart“. To je inače medijska firma bivšeg Trampovog glavnog stratega Stiva Benona. I on takve firme ima po regionu. Imao je u Velikoj Britaniji zbog „Bregzita“. Imao je u Španiji kada je rušio vladu. Imao je u Holandiji, pa su napravili neki dogovor.
Jugoslav Ćosić: Ne poznajem tog čoveka
Jugoslav Ćosić je u izjavi za Udruženje novinara Srbije negirao da poznaje Bogoljuba Pješčića. „Javni tužilac je od policije tražio dodatna objašnjenja, pa sam danas (u petak 29. marta) i ja dao izjavu. Nikada u životu nisam bio prijatelj tog čoveka, nikada s njim nisam razgovarao, nikada ga čak nisam ni sreo ili ne da se toga sećam. On tvrdi da smo prijatelji od devedesetih, a ja sam tokom celih devedesetih bio van Srbije. I danas sam ponovio da mi se on predstavio kao službenik američke ambasade. Pokušao je kasnije da predstavi taj razgovor kao razgovor dva poznanika, a to je netačno. Ponovio sam da je meni u tom razgovoru rečeno da će mi doživotno biti zabranjen ulazak u SAD, da će N1 snositi konsekvence zbog svog izveštavanja i da se izjasnim u vezi sa događajima na Novom Zelandu“, rekao je Ćosić.
Na pitanje da li je i zašto N1 prećutala javnosti da je Pješčić 17. marta dao izjavu policiji po krivičnoj prijavi njegovih advokata, Ćosić tvrdi da N1 niko nije obavestio o tome i da on, zapravo, i za tu izjavu saznaje kada ju je Pješčić objavio na svom nalogu na Tviteru.
U vezi s tim što je Pješčić bio suvlasnik firme „Absolut OK“ koja je prodata Draganu Šolaku, Ćosić kaže da je i tu informaciju dobio tek kada je Pješčić javno otkrio ko je. Upitan da li ga poznaje neko drugi iz kompanije sa kojom je Pješčić očigledno sarađivao kaže: „Ništa o tome ne znam. Ja sam postao direktor pre četiri godine, sve te informacije sam čuo naknadno“.
Pješčićev navod da je sa njim preko telefona razgovarao pola sata Ćosić potvrđuje i kaže da je to uradio zato što su mu stručnjaci savetovali da sa onima koji anonimno prete treba što duže razgovarati kako bi se odali.
Ćosićevi advokati podneli su krivičnu prijavu protiv nepoznatog lica za krivično delo prinude i lažnog predstavljanja. U izjavi policiji 19. marta Bogoljub Pješčić kazao je da je Ćosiću, dva dana posle spornog razgovora poslao „memorandum Stejt departmenta koji je tražio kao i jednu knjigu na poklon i kratko pismo pisano rukom da bi bilo lično, gde sam ga zamolio da samo razmisli o svom postupku javnog objavljivanja mog broja telefona te da ja to njemu nikada ne bih učinio koliko se god ne slažem u datom momentu“.
Ćosić kaže da je tek kasnije saznao ko ga je tada zvao. „Naknadno saznajem ko je tako što me pozivaju neki ljudi koji su shvatili da imaju njegov broj telefona u imeniku, nakon što smo ga mi objavili. A ja nisam objavio broj Bogoljuba Pješčića, jer tog trenutka ne znam s kim razgovaram. Objavio sam broj NN lica koje mi je pretilo i to po savetu advokata.“
Samo nekoliko dana pre nego što je uputio sporne izjave i poruke čelnim ljudima N1 i Bete, Bogoljub Pješčić postao je član UNS-a i to na osnovu potvrde „Večernjih novosti“ da za njih radi honorarno kao novinar u internet redakciji. Potvrdu da je Pješčić novinar potpisao je direktor „Novosti“ Radomir Vidaković. UNS je pokrenuo postupak da se utvrdi verodostojnost te potvrde.
Inače, „Novosti“ su 2014. objavile reportažu iz masonskog hrama u Beogradu i razgovor sa Bogoljubom Pješčićem, koji je tada predstavljen kao starešina omladinske organizacije „Demolej“.
Suzana Vasiljević: Najoštrije osuđujemo svaku pretnju medijima
Najoštrije osuđujemo svaku pretnju upućenu predstavnicima medija I preduzećemo sve zakonske mere kako bi bili procesurirani oni koji se usude da pomisle da je pretnja novinarima njihovo pravo ili palica za kaznjavanje novinara, rekla je savetnica za medije predsednika Srbije, Suzana Vasiljević.
Vasiljević je, na pitanje o napadima na televiziju N1 i pismu koje je ta televizija uputila međunarodnim organizacijama tim povodom, za list Danas istakla da Srbija kao demokratska zemlja, duboko integrisana u međuanrodni poredak, postuje odluku vlasnika N1 da se obrate relevantnim međunarodnim orgnizacijama.
Podsetila je da su slične organizacije sve nedavne izbore u Srbiji proglasile legitimnim, a nedavne upade u zgradu RTS osudile.
"Poštovala bih I da je direktor N1 ovakvo pismo uputio na adrese ovih međunarodnih organizacija I nakon upada predstavnika bivseg rezima I dela opozicije na RTS", istakla je Vasiljević.
Sa svoje strane drzavno rukovodstvo ce, kaže ona, u vrlo napetoj drustvenoj atmosferi, u kojoj mnogi lokalni I strani akteri pokusavaju da opstuiraju potencijalno resenje odnosa Beograda i Pristine koje bi nas zadržalo na evropskom putu, dakle I na putu koji omogućava zajedničke odgovore na zajendičke izazove s kojima se mediji u 21 veku susreću, nastojati svojom retorikom I ponasanjem da doprinese da se ono smanji.
"Kao I na svaku pretnju medijima u proslosti, tako će drzava reagovati I na ovu", kaže savetnica predsednika Republike povodom napada na N1.
"Najoštrije osuđujemo svaku pretnju upućenu predstavnicima medija I preduzecemo sve zakonske mere kako bi oni koji se usude da pomisle da je pretnja novinarima njihovo pravo ili palica za kaznjavanje istih, bili procesuirani", zaključila je Vasiljević.
Ona nije pitala "zasto nije direktor N1 uputio pismo I za RTS" , kako je to Danas istakao, već ukazala da bi više poštovala da jeste.
U izjavi za isti list, direktor N1 Jugoslav Ćosić je na to uzvratio da on nije direktor RTS, već N1.
UNS i NUNS osudili napad na slobodu medija, pridružile se Međunarodna i Evropska federacija novinara
Predsednik UNS-a Vladimir Radomirović je IFJ-u i EFJ-u o pretnjama i pritiscima sa kojim je suočena televizija N1 i njeni novinari, rekao da ih podržava i da je „zaprepašćen onim što je postala standardna praksa vladajućih i opozicionih zvaničnika u Srbiji da označavaju medije čije izveštavanje im se ne dopada“.
„UNS poziva vladajuće i opozicione lidere da se suzdrže od komentara na rad novinara na ovaj način. Ohrabreni smo nedavnim izricanjem kazne osobi koja je poslala preteće pismo N1 i pohvalili policiju i tužioce za njihovu brzu akciju u rešavanju ovog slučaja“, rekao je Radomirović.
Predsednik NUNS-a Željko Bodrožić „pozvao je sve državne zvaničnike da prestanu da šire animozitet prema profesionalnim medijima“.
„Takvi pritisci i označavanje skoro uvek imaju za rezultat stvarne napade na novinare i medije”, rekao je IFJ-u i EFJ-u Bodrožić.
IFJ i EFJ smatraju da su pretnje medijima neprihvatljive i pozvali su vladajuće i opozicione lidere da prestanu da uznemiravaju, vređaju i napadaju medije čije izveštavanje im se ne sviđa.
„Stanje srpskih medija postaje sve teže. U subotu 16. marta, grupa demonstranata je upala u kancelarije RTS-a”, naveli su IFJ i EFJ.
Podsetimo, prethodno je vlasnik televizije N1 Adria News iz Luksemburga, uputio pismo na više od 130 adresa međunarodnih i nevladinih organizacija, medijskih asocijacija, kao i Evropske unije i zatražila zaštitu televizije N1 i njenih novinara od kampanje koju protiv N1 vode funkcioneri vlade i vladajuće koalicije uključujući i predsednika države.
U pismu IFJ-u, rukovodstvo N1 navelo je da je cilj vlasti da "kompromituje i zastraši N1 tako što će ga označiti kao antisrpsku televiziju".
Oni su u pismu naveli da je kampanja, koja je počela početkom 2014. godine, porasla od kada je N1 počeo da izveštava o aktuelnim antivladinim protestima u zemlji.
(Kurir.rs)
