Čuda koja se gotovo svakodnevno događaju u manastiru Tumane dovela su do toga da ta svetinja u narodu dobije ime "Đerdapski ostrog".
O životu svetog Zosima istorija daje tek malo podataka. Veruje se da je u Srbiju došao sa monasima Sinaitima u XIV veku bežeći od turskih osvajanja.
Njima je utočište pružio knez Lazar, a sveti Zosim je za mesto tihovanja izabrao braničevski kraj, gde se podvizavao u isposnici koja i danas postoji u blizini manastira Tumane.
Po predanju koje je zabeleženo tak u XIX veku, Svetog Zosima je nehotice ranio Miloš Obilić čji je dvor bio u blizini sadašnjeg manastira. Kada je video šta je uradio, poneo je monaha u dvor nebili ga iscelio, ali je na mestu manastima Sveti Zosim rekao "Tu me mani, hoću da umrem". Miloš je u znak pokajanja počeo da zida manastir i kada je došao do krova, stigla je poruka od Kneza Lazara " Tu mani (ostavi) zadužbinu, dođi da idemo u rat sa Turcima". Po tom dvostrukom "Tu mani" i manastir je kansije dobio ime.
Prepodobni Jakov (u svetu Radoje Arsović) je u Francuskoj početkom prošlog veka uspešno završio studije i stekao dva doktorata. Jedan iz oblasti filosofije na Sorboni u Parizu, a drugi iz oblasti prava u Mompeljeu. Radio je kao službenik u diplomatiji kraljevine Jugoslavije u Francuskoj.
Pred njim je bila karijera, ali se prelomi trenutak u njegovom životu desio tridesedih godina prošlog veka, kada je u Vrnjačkoj Banji bio svedok beseda Svetog vladike Nikolaja i posebno jednog nepismenog seljaka na bogomoljačkom skupu.
Ostavlja sve i odlazi u Makedoniju kod Svetog vladike Nikolaja koji ga posle iskušeništva monaši pod imenom Jakov. Kao monah se strogo podvizavao, slabo se i oskudno hranio, neretko otpacima od trpeze. Imao je samo dva para iznošenih mantija. Nikada nije legao u postelju, već se molitveno odmarao.
U toku rata živeo je u manastiru Ljubostinji, gde je upamćen kao veliki podvižnik. Mučen od komunista, ispovednički se upokojio, nakon žestokog batinanja u selu Rabrovu, u februaru 1946. godine. Po sopstvenom zaveštanju sahranjen je u manastiru Tumanu, a mošti su mu otkrivene 21. oktobra 2014. godine.
Manastir Tumane je bio živ i u najteže dane turskoga ropstva, kao mesto na kome je narod dolazio tražeći leka svojim bolestima i neduzima. U njemu su čak i u kasnom srednjem veku prepisivane knjige. Stradao je sa svojim narodom u koćinoj krajini, Prvom i Drugom ustanku. Voljen i poštovan uvek je vaskrsavao iz ruševinama, obnavljan rukama vrednih vernika i hodočasnika. Staru manastirsku crkvu do temelja je srušio 1910. godine predsednik golubačkog sreza, budući zavistan razvoju i napretku svetinje. Minirao jecrkvu na praznik Cveti. Svodovi su se porušili na narod, no zaštitom Svetoga Zosima niko od naroda nije povređen.
U 1936. godini u manastir dolazi 30 ruskih kaluđera i sa sobom donose znamenitu svetinju - Čudotvornu ikonu Presvete Bogorodice. Iste godine otkrivaju i mošti Svetog Zosima. Zbog malobrojnog bratstva manastir je po prvi put u svojoj istoriji postao ženski 1966. godine. Devedesetih godina crkva je kompletno živopisana, po uzoru na stare nemanjićke zadužbine. Zbog malobrojnih sestara, manastir je 2014. godine ponovno postao muški. Danas u njemu živi najbrojnije monaško bratstvo u eparhiji braničevskoj.
Mošti tumanskih svetitelja će u hramu Svetog Nikole u Zemunu biti do Vaskrsa. Akatist svetima se služi svaki dan u 18 časova izuzev četvrtka kada se služi akatist Svetom Nikolaju. Kao što smo napomenuli u toku je opsežna obnova, a prilozi se mogu uplatiti na račun: 205-58219-31 sa pozivom na broj 230045 uz naznaku "za obnovu crkve Svetog Nikole u Zemunu!".
Pored moštiju Svetih Zosima i Jakova u hramu se nalaze i mošti Svetog Nikole, Svete Petke, Svetog Nektarija Eginskog, Svetog Andreja Prvozvanog i Svetog cara Konstantina i Carice Jelene.
Nastala je na temeljima crkve za koju se smatra da datira iz vremena pre nego što su Turci ušli u Zemun 1521. godine. Proterivanjem Turaka i ulaskom Austrije u Zemun 1717. godine Zemun postaje hrišćanski grad. Tako je još 1731. godine sagrađena je mala bogomolja posvećena Svetom Ocu Nikolaju.
Izgradnja današnje crkve započeta je na temeljima prethodne 1745. godine, a izgradnja je dovršena 1752.
Kurir.rs
Foto: Kurir.rs
NE PROPUSTITE
