Vlada Srbije usvojila je juče leks specijalis, koji omogućuje da građanima zaduženim u švajcarskim francima bude otpisano oko 200 miliona evra duga prema bankama.
Naime, usvojeni Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima predviđa da se preostali deo duga konvertuje u evre, da iznos dobijen konverzijom bude umanjen za 38 odsto i da kamatna stopa bude ograničena na četiri odsto. Zakon se odnosi na oko 16.800 građana koji bankama otplaćuju kredite u CHF i za to im duguju još oko 540 miliona evra.
Takođe, leks specijalis predviđa da trošak konverzije i otpisa duga klijentima snose banke, ali će njima država nadoknaditi 15 odsto tih troškova i obezbediti im poreske olakšice od dva odsto duga. Za to će iz budžeta Srbije biti izdvojeno oko 100 miliona evra u narednih pet godina, navedeno je u obrazloženju Predloga zakona, objavljenog na sajtu parlamenta, koji će ovaj zakon usvojiti po hitnom postupku do kraja sedmice.
Ministar finansija Siniša Mali istakao je da se ovim leks specijalisom rešava problem koji postoji više od jedne decenije, kao i da su mu prethodili teški pregovori, ali da je pronađeno kompromisno rešenje.
- Uspeli smo da nađemo kompromis i najbolje moguće rešenje za sve tri strane. Nacrtom ovog zakona obuhvaćeni su svi korisnici kredita koji su i dalje zaduženi u švajcarskim francima, bez obzira na visinu duga. Dodatno olakšanje predstavlja i činjenica da se obračun konverzije vrši na iznos bez zateznih kamata - naveo je ministar.
Predsednica udruženja građana zaduženih u švajcarskim francima CHF Srbija Jelena Pavlović ocenila je da je usvajanje leks specijalisa dobra vest za sve dužnike, da su procenti i iznosi koji se navode u tekstu Predloga zakona rezultat kompromisa, ali da je najvažnije što će ovaj zakon posle mnogo godina obezbediti sigurnost i stabilnost zaduženih.
- Dobro je to što je urađeno. Bilo je potpuno besmisleno da 37.000 ljudi ide na sud. Ovo jeste rezultat kompromisa i zaista ovim zakonom svi treba da budu zadovoljni, obe ugovorne strane, čak i država - navela je ona i dodala da zakon nije obavezujući, da onaj ko duguje banci ne mora da dugovanje konvertuje u drugu valutu ukoliko to ne želi.
ČINJENICE ŠTA DONOSI LEKS SPECIJALIS - preostali dug po kreditu konvertuje se u evro po sadašnjem kursu - konvertovani dug umanjuje se za 38 odsto - na preostali dug primenjuje se kamata od 3,5 odsto plus tromesečni ili šestomesečni EURIBOR, ili četiri odsto fiksna kamata - troškove konverzije i umanjenja duga snosi banka - država bankama nadoknađuje 15 odsto tih troškova - na iznos preostalog duga banke dobijaju poreski kredit od dva odsto za porez na dobit - sva sredstva obezbeđenja kredita ostaju ista - započeti sudski procesi se prekidaju - banka nema pravo na naknadu troškova tog postupka od korisnika - ako su za primenu konverzije potrebne usluge javnih beležnika, oni će ih izvršiti besplatno - odnosi se na sve dužnike koji otplaćuju zajmove vezane za franak, ali nije obavezujući - ne važi za dužnike koji su kredite već konvertovali u evre
TABELA - PRIMER OTPISA DUGA Godina CHF Evro Uzeto 2007. 91.000 55.000 Dug 2019. 60.000 53.400 Otpis 38% 22.800 20.292 Ostaje za otplatu 37.200 33.108 * primer za kredit u CHF na 30 godina po kamati od 3,9 odsto
(Kurir/Sanja Đorđević)
