Mali Marko Simić bi imao 22 godine, ali je 1999. godine, tada dvogodišnji dečak, poginuo od NATO bombe usred Pazara, u očevom naručju! Stradao je i njegov otac Vladan!
Puzali ka izlazu Onog dana, Vladan i Marko izašli su da prošetaju, svratili su do Dejanove i Vladanove prodavnice auto-delova u centru Pazara...
NATO bomba, ispaljena sa aviona, pala je u 13.35... Pogodila je stambenu zgradu u centru grada, mesaru, prodavnicu auto-delova... Poginulo je 11 Novopazaraca, a 12 je povređeno...
U trenutku kada je pala bomba Vladan je u rukama držao malog Marka...
- Bio sam u stanu, na trećem spratu. Kad su se čuli avioni, potrčao sam ka hodniku... Onda je puklo, neka sila povukla me je ka prozoru, odleteo sam uvis, tek posle sam video otisak cipele na plafonu... Ulazna vrata završila su u kuhinji... Bio je dan, a pao je mrak, puzao sam ka izlazu, onda se sa stepeništa skotrljao u neku rupu - priča Ljubinko Sretenović, kome je geler teško povredio vrat i dan-danas mu je desna ruka skoro nepokretna, ne može glavu da okrene...“ - ispričao je ranije za Kurir Markov stric, a Vladanov brat Dejan.
Dragomirka Biorac (39), novinarka, krenula je nakratko do kuće... Kad su se čuli avioni, utrčala je u ulaz zgrade u Ulici Stevana Nemanje. Obnovljena zgrada - Nikoli tek četiri godine, Nataši devet, Mariji osam, ostaše deca bez majke, ja bez supruge... Rana živa i danas, isto kao i prvog dana... Šta da mislim o onima koji su to uradili... Žalije mi je bilo kada je deset dana posle pogibije, iz „Nolita“, gde je bila zaposlena, stiglo rešenje o prestanku radnog odnosa - priča Rodoljub Biora
Zgrada u centru Novog Pazara, pogođena bombom 31. maja 1999, obnovljena je. Na tragediju podseća samo spomenik ispred, na njemu imena 11-oro stradalih.
- Voleli bismo da se vrtić u Novom Pazaru nazove imenom našeg Marka, da tako sačuvamo uspomenu na zločin - kaže Markov stric Dejan.
Brat poginulog Pantovića MOJ ĐORĐE JE TREBALO DA SE ŽENI Moj brat Đorđe poginuo je ovde, u mesari, na radnom mestu... Imao je 24 godine, planirao je da se te jeseni ženi... Rana neprebolna dok smo živi, i ja, i majka Dragica, i naš otac Srboljub, i sestra Marija. Zašto, pitamo se sve ove godine, kada u blizini nema vojnih objekata, kada je kasarna skoro dva kilometra odavde, ali oni su sila, oni mogu da rade šta hoće, da ubijaju, bacaju bombe - kaže Marko Pantović.
(Kurir.rs/Z.Šaponjić)
