Na scenu se vraća legendarni tenk koji je četiri decenije bio okosnica jugoslovenskih oklopnih snaga. Vojska Srbije je sa liste viškova tehnike za prodaju izuzela 100 tenkova T-55 koji će biti strategijska rezerva, piše Balkanska bezbednosna mreža.
Deo tih oruđa u narednom periodu biće remontovan u Tehničko-remontnom zavodu u Čačku. To su tenkovi koji su pre više od deset godina izbačeni iz upotrebe, jer su nakon osamostaljenja Crne Gore i reorganizacije VS proglašeni viškom.
Tako će se razvejati i jedan od najupornijih mitova po kojem su sve "pedesetpetice" isečene i istopljene u smederevskoj železari jer je mračnim silama koje vladaju našim životima navodno smetala ogromna komparativna prednost koju je Srbija imala u oklopnim jedinicama nad svojim susedima.
Stručna javnost tu je vest, međutim, dočekala uzdignutih obrva i sa više pitanja nego odgovora. Jer ako je i moguće pretpostaviti da je zbog brojnosti tog tenka u nekadašnjoj JNA u zalihama ostalo dovoljno rezervnih delova i municije, nije baš najjasnije iz kojeg magacina "izvući" obučene posade, s obzirom da nije tajna da vojsci nedostaje potreban broj ljudi i za tenkove koji su sada u aktivnoj upotrebi.
A ni tih tenkova nije malo...
Po sadašnjoj formaciji, Vojska Srbije rasplaže sa četiri bataljona tenkova M-84 i nešto malo starijih tenkova T-72. Manja količina tih oruđa nalazi se i na intervidovskom poligonu "Pasuljanske livade" kod Ćuprije i u Centru za obuku vojnika Kopnene vojske u Požarevcu, piše Balkanska bezbednosna mreža.
Tenkovski bataljon (po jedan u svakoj brigadi KoV) sastoji se od četiri čete po 13 tenkova, plus komandni tenk komandanta bataljona, što u zbiru iznosu 53 tenka po brigadi. Po 53 tenka M-84 se nalazi u bataljonima u Prvoj, Drugoj i Trećoj brigadi KoV, dok je u četvrtoj brigadi tenkovski bataljon mešovit - tri čete imaju tenkove M-84 dok je jedna četa popunjena tenkovima T-72M.
U aktivnim brigadama KoV Srbija ima 212 tenkova. Tu treba računati i na vozila iz Požarevca, sa Pasuljanskih livada i iz remontne rezerve (20 tenkova). Konkretno, u jedinicama i rezervi ima 232 tenka M-84 i M-84A, kao i 61 tenk T-72. Taj broj nije konačan ako se realizuje najavljivana donacija 30 tenkova T-72B1MS iz Rusije.
Tenkova, dakle, ima toliko da je, po svemu sudeći, teško obezbediti dovoljno profesionalnih posada i za one koji su sada u upotrebi. Ako se realizuju dugo najavljivani planovi Srbiji će iz donacije stići i 30 tenkova T-72 B1MS iz Rusije. Pa otkud onda ideja o vraćanju u život tenkova za koje se može reći da su "odslužili" svoj dug prema otadžbini i čija je upotrebna vrednost na savremenom bojnom polju upitna?
Vraćanje u upotrebu tih tenkova moglo bi da bude vezano i sa rešavanjem pitanja teškog naoružanja takozvanih ratnih brigada. Koje u ovom momentu nije precizirano.
Planirani povratak tenkova T-55 dobro se uklapa u trend da se u upotrebu vrate pojedina proverena i kvalitetna sredstva, koja su 2006. godine bez ozbiljne analize izbačena iz formacije.
Moguće je da je ideja o vraćanju u upotrebu tenkova T-55 motivisana željom da se za potrebe rezervnih brigada oformi dva (ili čak tri) bataljona tenkova koji se i dalje mogu uspešno koristiti za sekundarne zadatke.
Logika koja bi stajala iza te namere je znatno lakša, brža i jeftinija obuka rezervista. Treba imati na umu da je, nakon ukidanja obaveze služenja vojnog roka i obučavanja ograničenog kontigenta dobrovoljaca, sistem rezervne vojske u Srbiji zanemaren. Stariji rezervisti, koji su služili redovni vojni rok i koji su više ili manje obučeni za korišćenje složenih borbenih sredstava, ubrzano ulaze u četvrtu pa i petu deceniju života, dok je broj mladića u rezervi koji imaju makar i osnovna vojnička znanja veoma mali, u svakom slučaju nedovoljan za potrebe formiranja ratne vojske to jest popunu ratnih brigada.
Velika brojnost tenkova T-55 na ovim prostorima verovatno će omogućiti da se probere kritična masa perspektivnih vozila ali treba imati na umu da su ti tenkovi istrošeni višedecenijskom mirnodopskom i ratnom eksploatacijom i da su, na posletku, proteklih 10 i više godina proveli po raznim livadama kasarni širom Srbije.
Poznavaoci te problematike navode da je u nekim kasarnama povremeno provođena neka forma provizornog održavanja te tehnike, odnosno da su tenkovi pregledani, katkad i zapuštani motori i kondicionirani akumulatori.
Ali ostaje pitanje da li će majstori Tehničkog-remontnog zavoda u Čačku biti na visini zadatka i da li će uspeti da od tih tenkova sada tužnog izgleda uspeti da naprave upotrebljive borbene mašine. Pojedine fotografije remontovanih i sveže ofarbanih 55-ica iz Čačka, koje su se pojavile na društvenim mrežama, daju nadu da je to moguće, navodi Balkanska bezbednosna mreža.
Tenkovi T-55 nabavljani su za potrebe Jugoslovenske narodne armije u periodu od 1964. do 1983. godine od Sovjetskog Saveza, Poljske i Čehoslovačke, gde su se proizvodili po licenci. Dostupni podaci o broju kupljenih tenkova nisu konzistentni, ali je pretpostavka da je u te dve decenije kupljeno bezmalo 1.700 tih oruđa.
Tenk T-55 je bio ubedljivo najzastupljeniji u JNA i korišćen je i posle raspada socijalističke Jugoslavije, kako u novonastaloj federaciji Srbije i Crne Gore, tako i u Hrvatskoj, Republici Srpskoj, Federaciji BiH i u Sloveniji. Savezna Republika Jugoslavija je svoje oklopne jedinice u velikoj meri zasnivala na tom tipu tenka pa je presek stanja OMJ u martu 2004. godine ukazivao da je na listi tehnike 727 tenkova T-55.
Svi tenkovi T-55 povučeni su iz upotrebe u vreme reorganizacije provedene od juna 2006. do jula 2007.
Kurir.rs/Vojkan Kostić/Balkanska bezbednosna mreža/Foto: Youtube
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
