BEOGRAD - Povećanje penzija za ukupno 1,7 miliona penzionera u Srbiji trenutno je jedna od najvažnijih tema u Nemanjinoj 11.
"Švajcarski model" o kome se do sada više puta pričalo i dalje u Vladi važi za jedan od najizvesnijih modela koji bi mogao da bude osnov za rast primanja najstarijih građana u Srbiji.
Konačna odluka biće poznata u septembru, najkasnije početkom oktobra kada u Srbiju dolazi misija MMF, a povećanje bi moglo da stupi na snagu već u novembru ili decembru ove godine.
"Švajcarski model" praktično bi značio da će penzije ukupno 1,7 miliona penzionera u Srbiji rasti po modelu koji podrazumeva usklađivanje sa 50 odsto inflacije i 50 odsto rasta prosečne zarade. To bi, u trenutnim okolnostima, praktično značilo povećanje od oko pet odsto u proseku, što bi na primeru prosečne penzije od 26.300 dinara donelo dodatnih 1.315 dinara.
NE PROPUSTITE
"Novi obračun penzija i švajcarski model biće ozbiljna tema o kojoj će u Vladi razgovarati sa MMF čija delegacija u Srbiju dolazi početkom oktobra. Misija je načelno već prihvatila ovu formulu u prethodnoj poseti Beogradu. Resorni ministri i institucije sada će samo napraviti precizne računice koliko bi povećanje penzija u masi koštalo budžet, kao i izvore dodatnih sredstava a potom bi sa MMF trebalo da definišu konačno stanje", kaže izvor lista.
"Švajcarski model je jedan od modela koji razmatramo. Kada bi po tom modelu povećanje penzija bilo oko pet odsto, mi bismo oko 27 ili 28 milijardi dinara morali više da izvojimo u budžetu za te potrebe", rekao je ministar finansija Siniša Mali u maju ove godine kada je najavio da će "najverovatnije u drugoj polovini godine biti usvojen švajcarski model za indeksaciju penzija". On je tada istakao da je taj "model najbolji i najpravedniji za naše nastarije sugrađane".
Švajcarska formula u Srbiji od 2003. do 2006.
Švajcarska formula za usklađivanje penzija u Srbiji nije novost. Uživala je široku društvenu podršku sve do 2006. godine kada je ukinuta zbog insistiranja Svetske banke. Ova formula je uvedena u naš sistem 2003. godine, bila je ekonomski održiva, ali je Vlada ukinula zbog zahteva Svetske banke u okviru tadašnjeg aranžmana sa MMF.
Penzioneri su bili nezadovoljni i tada je došlo do velikih, ekonomski neodrživih, vanrednih povećanja penzija 2008. koja su prouzrokovala višegodišnju penzijsku i budžetsku destabilizaciju. Potom su 2010. godine uvedene mere štednje i penzije su bile usklađivane samo sa cenama i delom rasta BDP preko četiri odsto godišnje. Nakon stabilizacije, Vlada je ukinula formulu za usklađivanje penzija krajem 2018. i najavila novu od 2020. godine.
U Evropi skoro sve zemlje imaju formule za usklađivanje penzija, a najviše njih koristi kombinaciju rasta cena i rasta zarada. Austrija, Italija, Francuska i Španija usklađuju penzije sa rastom cena.
(Kurir.rs/Blic)
