Koliko god da se Srbija razvija i digitalizuje, poražavajući je podatak iz evropske statistike da u Srbiji 3,2 procenta stanovništva nema kadu, tuš i unutrašnji WC, što je oko 230.000 građana.
Prema broju građana koji se još uvek kupaju u lavoru, a nuždu vrše u poljskim klozetima Srbija je na sedmom mestu liste od 32 zemlje Evrope. Nije za utehu ni to što su ispred Srbije tri susedne zemlje, članice EU, i to Rumunija, koja je vodeća na tabeli sa četvrtinom stanovništva bez osnovnih higijenskih uslova u kući, Bugarska na trećem i Mađarska na šestom mestu.
- Rumunija je na prvom mestu i u 2009. čak 40,4 odsto stanovnika ove zemlje živelo je bez ova tri higijenska elementa, ali su do sada smanjili na 25,6 odsto u 2018, s perspektivom da će se spustiti na naš udeo za dvadesetak godina. Slede Litvanija, Bugarska, Letonija, Estonija i Mađarska pre Srbije. Ispod srpskih 3,2 odsto slede Poljska, Severna Makedonija i Hrvatska. Severna Makedonija je u 2012. imala veći udeo stanovništva bez ovih higijenskih potreba, ali je brzo smanjila udeo sa 6,8 na samo dva procenta, dok je i u Srbiji udeo smanjen sa četiri odsto u 2013. na 3,2 procenta u 2017 - objašnjava ekonomista Miroslav Zdravković, urednik portala Makroekonomija.org.
Na začelju tabele nalaze se Švajcarska, Nemačka, Malta i Holandija bez stanovnika koji nemaju kadu, tuš i unutrašnji WC.
Sociolog Srećko Mihailović smatra da bi bilo sjajno kada bi u Srbiji bilo svega 230.000 ljudi bez kupatila i unutrašnjeg toaleta. - Ne znam kako su oni to određivali, ali moj utisak je da je taj broj i veći. Mnoga naša sela su pogođena time, i ne samo sela. Sami podaci sve govore o jadu i bedi u kojoj se nalazi istočna i jugoistočna Evropa i da tu nekog većeg boljitka samim ulaskom u EU izgleda nema. To pokazuje i da Rumunija i Bugarska ostaju tamo gde jesu, kao i svu bedu i jad u kojima se naša zemlja nalazi pored svih drugih uspeha i neuspeha Srbije - ističe Mihailović.
Kurir.rs/Slavica Tomčić Foto: Shutterstock
NE PROPUSTITE
