80 GODINA OD NAJVEĆEG SUKOBA U ISTORIJI: Dan kad je počela Hitlerova klanica!

Plotuni s ratnog broda „Šlezvig-Holštajn“ ispaljeni na poljski garnizon na poluostrvu Vesterplate tog 1. septembra 1939. u 4.48 ujutru označili su početak napada Nemačke na Poljsku, ali i start najveće klanice u istoriji čovečanstva - Drugog svetskog rata, koji će odneti više od 50 miliona života.

Dogodilo se tada neizbežno - jasno je bilo svima da Adolf Hitler dolaskom na vlast 1933. čini sve da prekroji versajsku Evropu i konačno uradi ono što kajzer Vilhelm nije uspeo u Prvom svetskom ratu - pokori Stari kontinent i šire. Hitlerova ratna mašinerija rasla je nekontrolisano suprotno Versajskom sporazumu, dok je Zapad žmureo i sve više popuštao samo da ne isprovocira novi opšti rat.

Ribentrop - Molotov

Tako je lagano prošao Anšlus 13. marta 1938, kada je Nemačka anektirala Austriju, a onda je popustljivost dosegla vrhunac Minhenskim sporazumom 29. septembra 1938. godine - predvodnik popustljivosti britanski premijer Nevil Čemberlen i francuski kolega mu Eduar Daladje sa Adolfom Hitlerom i Benitom Musolinijem potpisuju papir kojim je Nemačkoj priznato pravo na čehoslovačke Sudete. Nije od tada ni godina minula, a Josif Staljin i Hitler isposlovali su pakt o nenapadanju između Nemačke i SSSR, poznat kao Sporazum Ribentrop-Molotov od 23. avgusta 1939, što se mnogima dotad činilo nemogućim.

Boljševik i nacista (koji su, uzgred, od 1935. ekonomski i vojno sarađivali) tajnim protokolom, što se otkrilo 1945, podelili su sfere uticaja u istočnoj Evropi severnom granicom Litvanije, kao i Poljsku linijom Pisa, Narev, Visla i San. Hitler je, pride, Sovjetima dao pravo i na interese u Besarabiji. Sudbina Evrope i sveta bila je zapečaćena - zakucan je poslednji ekser u mrtvački kovčeg. Hitleru je mirno zaleđe na istoku bilo osigurano, a Staljin se nadao da će bar do 1942, ako ne i do 1943, odložiti neminovni napad Nemačke na nespremni SSSR.

Konjima na naciste

Osam dana kasnije nacisti su napali Poljsku po planu „Fal vajs“ načelnika Generalštaba generala Franca Haldera, koji je kao komandant invazije sproveo general Valter von Brauhič. Kao formalni povod uzeli su lažni napad u blizinu nemačkog mesta Glajvic, koji su zapravo izveli pripadnici SS jedinica preobučeni u poljske uniforme. Invazija s milion i po vojnika, koja je trajala od 1. septembra do 6. oktobra, išla je sa severa, juga i zapada oklopnim vozilima uz podršku bombardera s neba. Borbe su počele u Dancigu, gde su se nacistima suprotstavili poljski poštari, a na silnu nemačku mašineriju Poljaci su krenuli i na konjima.

Francuska i Velika Britanija, koje su imale vojne sporazume s Poljskom, objavljuju rat Nemačkoj, mnogi će reći, tek 3. septembra. Staljin 17. septembra napada Poljsku i uzima svoj deo kolača, koji je merio 52,1 odsto njene teritorije. Za 36 dana Poljske nije bilo, a potom se ratni točak kotrljao sve do 9. maja 1945, kada je Nemačka i zvanično kapitulirala.

Nemačka

60 divizija 2.750 tenkova 2.315 aviona 1.500.000 Nemaca 16.343 poginula

SSSR

33+ divizije 4.736 tenkova 3.300 aviona 466.516 Sovjeta 1.475 poginulih i nestalih

Poljska

39 divizije 880 tenkova 400 aviona 950.000 Poljaka 66.000 poginulih 694.000 zarobljenih

Glavni napadi:

1. septembar 1939. Nemačka napala Poljsku.

3. septembar 1939. Britanija i Francuska objavile rat Nemačkoj.

9. april 1940. Nemačka invazija na Dansku i Norvešku.

10. maj 1940. Napad na Francusku,Belgiju, Luksemburg i Holandiju.

7. oktobar 1940. Ulazak Nemaca u Rumuniju.

28. oktobar 1940. Italijanska invazija na Grčku.

6. april 1941. Napad nacista na Jugoslaviju. 22. jun 1941. Nacisti započeli napad na SSSR.

7. decembar 1941. Japan bombardovao američki Perl Harbor.

11. decembar 1941. Hitler objavio rat SAD.

ZANIMLJIVOSTI

Ranjen u bici na Pacifiku Hitlerov bratanac u američkoj mornarici

Vilijam Hitler, bratanac Adolfa Hitlera, bio je u američkoj mornarici i ranjen je na Pacifiku. Sin Hitlerovog polubrata Alojza s majkom Irkinjom 1939. otišao je u SAD i 1944. se pridružio mornarici. Nakon rata živeo je u Njujorku, 1946. promenio je prezime u Stjuart Hjuston, umro je 1987.

Krio se u džungli na Filipinima Japanac 29 godina nijeznao da je rat završen

Hiro Onoda, oficir japanske obaveštajne službe, decembra 1944. poslat je na ostrvo Lubang na Filipinima kako bi ometao neprijateljske napade. Naređeno mu je da se ni po koju cenu ne predaje, niti izvrši samoubistvo. Krio se u džungli, letke o kraju rata smatrao je propagandom, a 1974. pronašao ga je jedan pustolov. Onoda je tražio da mu naređenje za predaju lično preda njegov pretpostavljeni, što je i učinjeno 9. marta 1974.

Čudo neviđeno u Tirolu na samom kraju rata Amerikanci i Nemci borili se na istoj strani

Američki i nemački vojnici zajedno su u bici 5. maja 1945. pobedili esesovce i oslobodili dvorac Iter u Tirolu, koji je nacistima služio kao specijalni zatvor za viđenije Francuze. Četrnaest Amerikanaca sa 20 antinacistički nastrojenih vojnika Vermahta i nekoliko supruga zarobljenih Francuza odolevali su napadu esesovaca do pristizanja pojačanja.

Jedinstven slučaj Preživeo i Hirošimu i Nagasaki

Japanac Cutomu Jamaguči bio je jedina osoba za koju je zvanično potvrđeno da je preživela atomske napade i na Hirošimu i na Nagasaki. On je bio u Hirošimi na poslovnom putu 6. avgusta 1945, kada su Amerikanci bacili bombu na grad, a potom se vratio kući u Nagasaki, gde je bomba stigla 9. avgusta. Umro je 2010. u Nagasakiju, u 93. godini života

Jedva dočekali Norvežane Nacisti sa Severnog pola poslednji se predali

Poručnik Vilhelm Dege bio je poslednji aktivni nemački vojnik koji se predao i bio je jedan od 11 vojnika u kampu na Severnom polu. Nacisti su tu 1939. postavili meteorološku stanicu. Dege je maja 1945. preko radio-veze obavešten o nemačkoj predaji, a posada stanice odsečena od sveta čekala je da ih neko pokupi, što se i desilo 3. septembra 1945, kada je stigao norveški brod „Blasel“, a zvanična predaja obavljena je sutradan.

BORBE

Najduža borba DRUGA BITKA ZA ATLANTIK

Pomorska blokada Nemačke počela je 3. septembra 1939. i trajala je do 8. maja 1945, do samog kraja rata. Poginulo: više od 100.000 mornara

Najkrvavija borba BITKA ZA STALJINGRAD

Sukobi od 17. jula 1942. do 2. februara 1943. predstavljaju najveću prekretnicu u ratu.

Poginulo: 700.000-2.000.000 ljudi

Najrazorniji napad BOMBARDOVANJE DREZDENA

Saveznici su od 13. do 15. februara 1945. na grad bacili više od 3.900 tona eksploziva i sravnili ga sa zemljom.

Poginulo: 35.000-135.000 ljudi

Najstrašniji napadi ATOMSKE BOMBE

Amerikanci su bacili najrazornije oružje 6. avgusta 1945. na Hirošimu, a 9. avgusta na Nagasaki.

Poginulo: više od 200.000 ljudi

Najveći tenkovski boj BITKA KOD KURSKA

Od 5. jula do 23. avgusta 1943. sukobilo se oko tri miliona vojnika i 8.000 tenkova.

Poginulo: više od milion ljudi

Kraj rata PREDAJA ŽUKOVU

Feldmaršal Vilhelm Kajtel potpisao je nemačku kapitulaciju i predao je sovjetskom maršalu Georgiju Žukovu i britanskom maršalu Arturu Tederu. Sporazum je ratifikovan 8. maja 1945. u 23.01 po srednjoevropskom vremenu. Kako je u Moskvi već prošla ponoć, Dan pobede nad fašizmom obeležava se 9. maja.

Japan se predao 15. avgusta 1945.

Kurir.rs/ J. S. spasić - A. ivanović Foto: arhiva