Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici u sredu, 11. septembra, obeležavaju praznik posvećen Usekovanju glave Svetog Jovana Krstitelja. Tim povodom dnevne novine Kurir u utorak, 10. septembra, poklanjaju ikonu sa zlatotiskom i molitvom.
Sveti Jovan se praznuje više puta u godini: 7. jula - Ivanjdan - rođenje Svetog Jovana, 11. septembra - Usekovanje glave, i 6. oktobra, kada se obeležava svetiteljevo začeće.
Sveti Jovan Krstitelj rođen je šest meseci pre Hrista (7. jula) i zato je nazvan Preteča, jer je ljude pripremao za dolazak Spasitelja.
Sveti Jovan je primer čvrste i nepokolebljive vere, poštenja, odvažnosti i istinoljubivosti. To je i bio uzrok njegovog stradanja, jer je javno govorio o nemoralu i bludu cara Iroda, koji je živeo u grehu sa svojom snahom Irodijadom, majkom Salome.
Dan Usekovanja vernici provode u molitvi, uzdržavanju i strogom postu. Ne jede se i ne pije ništa što je crveno, jer boja simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv.
Toga dana vernici ne slave i ne vesele se, a po mogućstvu, u ruke ne uzimaju nož, u znak sećanja na stradanje Jovanovo.
Usekovanje se u hrišćanskom svetu obeležava i kao dan kada je osvećena crkva koju su na grobu Svetog Jovana Krstitelja podigli car Konstantin i carica Jelena.
