Višestruko nagrađivani britanski radijski urednik Brajan Anderson svedočio je za dosije Udruženja novinara Srbije o poslednjim trenucima sa novinarom švajcarskog radija Medija ekšen internešenal, Aleksandrom Simovićem, koji je otet i ubijen 1999. u Prištini
Anderson je ispričao za UNS da je jedne večeri sedeo u baru u Prištini sa svojim prijateljima Albancima, sa kojima je radio u Skoplju, i Simovićem, koji je "govorio glasno srpski", kada su ljudi za obližnjim stolom pozvali devojku iz Skoplja da dođe do njih.
- Vratila se preplašena- kazao je Anderson dodajući da je devojka rekla nešto poput:
- Poručili su da će ga srediti- misleći na Simovića, kojeg su zvali Aleks.
Sutradan je, kako je naveo, u srpski studio Medija ekšen internešenal došao otac Simovića i rekao:
- Aleks je ubijen.
- To je bilo nekoliko dana nakon što sam došao na Kosovo. Ne sećam se detalja te večeri. Imam samo snimak pevačice u baru, jer mi je devojka iz Skoplja rekla da ne snimam druge ljude, pošto su verovatno bili u OVK- navodi Anderson i dodaje da ga niko do sada nije pitao da govori o ovoj temi, pa ni tužilaštvo.
Prema obaveštajnim podacima UNMIK-a Simović je kidnapovan 21. avgusta 1999. u kafiću Pikaso u Prištini.
UNS napominje da se Andersonova sećanja podudaraju sa opisom iz dokumenata UNMIK-a i navedenim događajima od 20. avgusta 1999. godine u džez klubu “Cafa”.
Anderson je na KiM prvi put došao u avgustu 1999, na poziv švajcarske nevladine organizacije Medija ekšn internešanal, da napravi dva radijska studija za proizvodnju informativnog programa, na albanskom i srpskom jeziku i obučavao mlade novinare i producente. Među njima je bio još jedan novinar za kojim se traga, Marjan Melonaši, a Anderson je ispričao šta se dogodilo kada se jedne večeri vozio sa Melanošijem njegovim kolima.
- Izašao je da kupi ćevape. Vratio se i kazao: ''Ovaj čovek mi je rekao da zna ko sam i da će me srediti!", rekao je Anderson.
On je dodao da je napustio KiM u septembru 1999. godine, dok su Melanoši, Olivera Bernardoni i još jedan njihov kolega ostali da rade.
- Kada sam se vratio 2000. godine čuo sam šta se dogodio sa Marjanom- rekao je Anderson.
On je dodao da su albanski novinari u Prištini, za koju kaže da je ličila na smetlište, mogli da prave programe i putuju, dok su Srbi bili uplašeni i on je morao da ih vozi.
- Kupovao sam im hranu, jer su se plašili da napuste zgradu radija. Osetio sam mržnju u vazduhu. Mogli ste da je osetite više od bilo čega- ispričao je Anderson.
Pre odlaska na KiM, Anderson je bio šef programa radio stanice u Škotskoj i radio je u Kini, a nakon odlaska sa KiM, radio je u Južnoj Africi, Bocvani, Avganistanu i Uzbekistanu.
Danas živi u Škotskoj i ureduje jedan sajt.
(Kurir.rs/Tanjug/UNS)
