Deca koju su žrtve nasilja nerado i izuzetno retko prijavljuju batine ili psihičko maltretiranje koje trpe. Zlostavljači to ne rade skoro nikad. A onda jednog dana bude kasno za sve, kažu stručnjaci za Kurir i savetuju kako roditelji na vreme da prepoznaju da li im je dete žrtva nasilnika ili je, možda, zlostavljač.
Problem za ceo život
Talas vršnjačkog nasilja u poslednje vreme kao da je zapljusnuo Srbiju. U medijima i na društvenim mrežama skoro svaki dan se pojavi neki novi slučaj ili snimak na kom se vidi kako deca brutalno maltretiraju i tuku drugu decu. Međutim, u stvarnosti je takvih primera, nažalost, još mnogo više. Psiholog Zoran Milivojević kaže za Kurir da se agresivnost kod dece ispoljava još dok su u vrtiću, pa roditelji vrlo rano dobijaju povratnu informaciju od vaspitača, ali nekad biraju da je ignorišu.
- Takva deca se i u najranijem uzrastu ponašaju kao siledžije, otimaju igračke, ne vole da dele... Mame i tate se tu dele u dve kategorije: na one koji nastoje da nauče svoje čedo toleranciji i drugim socijalnim veštinama, i na one koji u tome ne vide nikakav problem, pod parolom „dete je samo energično i život je borba“. Takvo ponašanje se potom prenosi i na školu i dalje kroz život - objašnjava Milivojević i dodaje da je najvažnije da roditelji prate kako im se dete ponaša:
- Problem je kad deca žrtve nasilja nemaju dobar kontakt s roditeljim pa kriju šta se desilo jer ih je sramota. Obratite pažnju da li se dete neobično ponaša, da li se zatvorilo i insistirajte da saznate šta nije u redu. Prvi korak je da odete u školu kako biste zaštitili svoje dete, a drugi je da ga naučite kako da se ponaša i zauzme za sebe, jer neće moći ceo život neko da ga brani.
Povlačenje u sebe
Specijalni pedagog Petar Vladetić kaže za Kurir da je jedan od prvih znakova da vaše dete trpi nasilje devijacija u ponašanju, a najčešće povlačenje u sebe.
- Dete može odjednom nerado da ide u školu ili na vanškolske aktivnosti, da izbegava vršnjačke grupe... Vrlo je važno i da tokom kupanja pregledate da li dete ima masnice, ogrebotine, ali i da vidite šta mu se dešava na internetu, da li ga neko ismeva, preti. Prepoznati dete koje je nasilnik je roditelju malo teže, ali se ostvaruje putem kontrole. Osnovna stvar je da znate gde i s kim vam je dete, šta radi, kakav rečnik koristi. Roditelj mora da ima konstantan nadzor uz primenu sistema nagrade i kazne, gde pod kaznom ne podrazumeva telesno kažnjavanje. Ako roditelj na vreme uspostavi granice i dobar odnos s detetom, sprečićemo pripadništvo negativnim vršnjačkim grupama - kaže Vladetić.
SIMPTOMI
Promene u ponašanju:
- povlačenje u sebe
- jako trzanje na iznenadne zvukove
- menjanje maršrute odlaska u školu ili povratka iz nje
- kašnjenje u školu, bežanje s časova
- lošiji uspeh u školi
Fizičke promene:
- modrice po telu
- stalne glavobolje
- noćno mokrenje
- bolovi u stomaku i loš apetit
- stezanje u grudima
- jutarnji umor
KO SU DECA NASILNICI
- Pokazuju impulsivno ponašanje, imaju nizak prag tolerancije
- Nasilno ponašanje može biti posledica genetskih faktora ili fizičkog ili seksualnog nasilja nad njim
- Kombinacija je različitih socioekonomskih faktora - razvod, smrt jednog roditelja, niži materijalni status
- Najbitnije je da roditelj shvati da dete ima neki problem čim pribegava nasilju
VRSTE NASILJA
- Verbalno nasilje: ruganje, ismevanje, vređanje, dobacivanje, zadirkivanje, nazivanje pogrdnim imenima
- Psihičko nasilje: preteći pogledi, grimase, uhođenje, iznuđivanje novca, ucenjivanje
- Socijalno nasilje: ogovaranje, izbegavanje, ignorisanje, izolovanje, odbacivanje, širenje neistina i glasina
- Fizičko nasilje: bilo koji vid nanošenja telesnih povreda i otimanja, cepanje garderobe, školskog pribora, čupanje za kosu, guranje, šutiranje
- Seksualno nasilje: iznuđivanje seksualnih usluga ili prinuda na seksualni čin, dodirivanje intimnih delova tela
- Internet nasilje: objavljivanje eksplicitnih fotografija i video-snimaka sa ciljem da se neko ponizi, uvredljivi komentari
Kurir.rs / Jelena Pronić
Foto: Shutterstock
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
