SRBIJA NA PUTU DA BUDE SVINJARSKA VELESILA: Ukinuta vakcinacija svinja protiv kuge
Društvo -
Vest decenije: Svinje više neće biti vakcinisane, što će za tri godine, pošto se obnovi stočni fond, omogućiti Srbiji da se vrati na staze stare slave, kada je po broju svinja po glavi stanovnika bila ispred Amerike
Posle više od tri decenije, od 15. decembra svinje na većini farmi u Srbiji više neće biti vakcinisane protiv klasične svinjske kuge, čime se otvara mogućnost da za tri godine, kada se obnovi stočni fond i otpočne izvoz u zemlje EU, Srbija ponovo postane svinjarska velesila, kao davne 1866, kada je po proizvodnji svinja po glavi stanovnika bila ispred SAD.
Naime, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović potpisao je pravilnik kojim se uvodi rejonizacija, čime će vakcinacija svinja biti obustavljena u najvećem delu zemlje. Prema toj odluci, vakcinacija će privremeno ostati još samo na južnim padinama Fruške gore i u Morovičkoj šumi, gde se ta bolest sporadično pojavljuje kod divljih svinja.
BROJKE
17 do 20 kilograma godišnja potrošnja svinjetine po stanovniku
165 do 180 dinara po kilogramu je cena svinja žive mere
Upravo vakcinacija svinja protiv kuge i zabrana izvoza živih svinja i svinjskog mesa, kako u zemlje u EU tako i preko njihove teritorije, bila je glavni razlog što je nemački „Tenis“ odustao od izgradnje farme svinja od oko četiri miliona komada u Srbiji kako bi ih bescarinski izvozio u Rusiju, smatra Branislav Gulan, član Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji.
- Ovo je izuzetno važna mera za srpsku ekonomiju jer će nakon nje naša država moći da se obrati telu za bezbednost hrane kako bi otpočeo monitoring, pa obnova stočnog fonda svinja. Kada se za oko tri godine obnovi stočni fond, moći ćemo da izvozimo svinjsko meso u EU, ali i na druga tržišta na koja izvozimo preko teritorije članica EU, a preko kojih je sada izvoz zabranjen. Na primer, u Rusiju se svinjsko meso koje nije obrađeno i pripremljeno na temperaturi većoj od 70 stepeni moglo transportovati samo avionom, što nije bilo isplativo - kaže Gulan.
On dodaje da će ukidanje vakcinacije smanjiti troškove državi za vakcine, koji su godišnje iznosili 25 miliona dolara. - Stočari su vakcine dobijali besplatno, a plaćala ih je država iz budžeta i delom donacijama. Međutim, u državi je bio veoma moćan uvozni lobi tih vakcina i zato se deo njih protivio prestanku vakcinacije.
Prema procenama stručnjaka, država će uštedeti ogroman novac jer se poslednjih godina, u toku godine, vakcinisalo između 2,8 i 3,2 miliona svinja. Decenijama se u Srbiji godišnje proizvodi od 270.000 do 320.000 tona svinjskog mesa.
Zavisno od kretanja na tržištu kretao se i tov. Spoljnotrgovinska razmena mesa i proizvoda od mesa poslednjih godina je u drastičnom padu. U 2014. vrednost je bila 16,4 miliona evra, da bi u 2018. godini saldo bio u minusu 19,9 miliona evra - ističe Gulan i dodaje da izvoza ne smemo da se odreknemo jer bez njega nema ni razvoja.
IZVOZ NEKAD I SAD
762 miliona dolara vredeo je srpski izvoz svinjetina pre 25 godina
16,4 miliona evra iznosio je suficit Srbije u trgovisnkoj razmeni svinjskom mesom 2014.
19,9 miliona evra bio je deficit Srbije u trgovinskoj razmeni svinjetinom u 2018.
71 milion dolara Srbija je dala za uvoz zamrznutog svinjskog mesa u 2018.
Nenad Budimović SAMO IZVOZ MOŽE DA POVUČE PROIZVODNJU
foto: Beta/Miloš Miškov
Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo u Privrednoj komori Srbije, ističe da je prestanak vakcinacije dobra mera koja može da unapredi svinjarstvo u Srbiji. - Ovog puta je država uradila ono što jeste njen posao da bi napravila atmosferu da možemo da izvozimo prerađevine od svinjskog mesa s kojima možemo da budemo konkurentni, naročito sa najskupljim proizvodima, poput kulena i pršuta. U ovoj situaciji, kada je brojno stanje svinja svih kategorija na istorijskom minimumu, treba podići proizvodnju i onda realizovati izvoz kvalitetnih proizvoda od svinjskog mesa. Samo izvoz može da povuče proizvodnju. Sada imamo oko 2,7 miliona svinja, a pre osam godina smo imali četiri miliona, što znači da državne podsticajne mere moraju da budu korigovane - kaže Budimović i dodaje da treba obezbediti stabilne cene svinja žive mere.
Istorija
DUG PUT
Istorijski posmatrano, svinjarstvo je stalo na noge u vreme knjaza Miloša Obrenovića, kada je uz šljivu, svinjetina bila prvi srpski izvozni proizvod. Daleke 1866. godine, šest godina nakon smrti Miloša Obrenovića, Srbija je na 1.000 stanovnika imala blizu 1.300 svinja, dok je u SAD na isti broj žitelja bilo manje od 900 tovljenika. U srednjerazvijene zemlje danas se računaju države koje imaju na svakog stanovnika po jednu svinju. Srbija danas ima 6,5 miliona žitelja, ali tek oko 2,5 do 2,7 miliona svinja, dok Danska sa osam miliona stanovnika ima oko 32 miliona svinja. To govori da Srbija danas spada u nerazvijene zemlje.
