Ambasador Srbije u Budimpešti Ivan Todorov priredio je svečani prijem za vaterpoliste i vaterpolistkinje, sručni štab i rukovodstvo reprezentacije. U prelepom zdanju naše ambasade u glavnom gradu Mađarske, tačno preko puta čuvenog Trga Heroja, razmenjene su poruke i želje za uspeh pred četvrtfinalni meč vaterpolista na Evropskom prvenstvu.
Novinarska znatiželja, pokrenuta neobičnim prostorijama unutar ambasade, naterala me da se malo raspitam i saznam nešto o istoriji. Otkud baš naša ambasada na tom mestu, ko je sve prošao kroz nju, šta ti zidovi pamte, samo su neka od pitanja koje sam sebi postavio. A onda i dobio odgovore.
Priča je mnogo, ali mi je jedna od njih posebno privukla pažnju. I baš ta delimično može da bude odgovor na moje prvo pitanje. Jovan Dučić, čuveni Jovan Dučić najzaslužniji je za to što se baš u toj zgradi nalazi ambasada Srbije!
Prvi ambasador u istoriji Srbije jedan deo službovanja proveo je u Budimpešti. Radi se o početku tridesetih godina prošlog veka, odnosno o nešto manje od dve godine u tom period. Njegova ljubav sa groficom, kažu priče poznavalaca istorije, bila je velika, ali ga je služba brzo odvela u Italiju.
Ljubav nam “donela” i ambasadu u Parizu
Zahvaljujući neobičnoj ljubavi, ali ne između dvoje ljudi Srbija se može pohvaliti i jednom od najlepših abasada u Parizu. U blizini čuvenog Ajfelovog tornja, nalazi se velelepna građevina, opremljena najneverovatijim antikvitetima, čija se vrednost ne može proceniti. Postoje priče i da se tu snimaju brojni filmovi jer umnogome podseća na Versaj, a u taj čuveni dvorac je gotovo nemoguće ući. A tu smo zgradu dobili od gospođe, koja je nesrećnim spletom okolnosti najpre ostala bez muža, a zatim i bez sina. Odlučila je tada, pošto joj zgrada koju je imala u vlasništvu, nije bila potrebna, da istu pokloni našem narodu u znak ljubavi prema Srbima iz zahvalnosti za ono što su naši vojnici uradili za Francusku tokom rata.
Predanja kažu da je ta ljubav bila velika, te da je baš iz te ljubavi, gorfica odlučila da svoju zgradu proda našim vlastima, kako bi zauvek ostao trag i neko sećanje na sastanke koje je imala sa Dučićem.
I prodala ju je tako što je (govoreći dašanjim jezikom i u današnjim ciframa) za zdanje neizmerne vrednosti, procenjeno na recimo desetine milione evra, tražila petsto hiljada. I, eto nas i dan danas u toj zgradi, u našoj ambasadi, kako s generacije na generaciju prenosimo priču o velikoj ljubavi Srbina iz Hercegovine i mađarske grofice.
Stan u kom je živeo Dučić danas su kancelarije ambasadora, a kupatilo je isto onako kako je bilo i pre stotinjak godina. Sve je autentično, s tim što su neki detalji koje je načeo zub vremena popravljeni, ali tako da se ne izgubi duh tog perioda.
(Kurir.rs/Gojko Filipović)
NE PROPUSTITE
