Najveći broj tekstova o političarima u štampanim medijima u Srbiji od jula do septembra 2019. godine bio je o Aleksandru Vučiću (708), koji je imao i najviše negativnih tekstova na naslovnicima, rečeno je na predstavljaju 19. broja publikacije Kvartalni medijametar, koja je pokazala i da nema cenzure u štampanim medijima.
Analiza štampanih medija u Srbiji je pokazala da je nastavljen trend da broj negativnih tekstova o predsedniku Srbije premašuje broj pozitivnih, a u analiziranom kvaratalu zabeležen je dvostruko veći broj negativnih tekstova na naslovnim stanama dnevnih novina o Vučiću u odnosu na pozitivne.
Medijska analitičarka Danica Laban rekla je na konferenciji za novinare da je analiza dnevnih novina "Blic", "Kurir", "Večernje novosti", "Alo", "Politika", "Informer" i "Danas" pokazala da su najzastupljenije reči u naslovima tekstova - Srbija - 182 pojavljivanja, hteti (119) i Vučić (107).
Aanaliza je, kako je rekla Laban, obuhvatila uzorak od 2.033 tekstova, u kojima je učešće Vučića 34,83 odsto u odnosu na sve tekstove iz uzorka.
Posle Vučića, po zastupljenosti u štampani medijama slede predsednica Vlade Ana Brnabić (160) i prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić (159) i Nebojša Stefanović (112) Od opozicionih lidera najviše su bili zastupljeni Dragan Djilas (218), koji ima i najviše negativnih tektova (oko 38 odsto), Boško Obradović (105) i Vuk Jeremić (93).
Kada je reč o zastupljenosti individualnih aktera u privredi, najprisutniji je Dragan Šolak o kome je bilo 13 tekstova od kojih su šest negativnih.
Kvartalni medijametar je pokazao da je senzacionalističko izveštavanje sve prisutnije u svim štampanim medijima, a da naslovi u skoro 37 odsto tekstova ne zadovoljvaju standarde profesionalnog izveštavanja i ne odgovaraju sadržini teksta.
Politički analitičar i autor analize nedeljnika Dejan Vuk Stanković kaže da postoji pluralizam gledišta u medijskoj sferi, odnosno da je medijski pejsaž u oblasti štampanih medija pluralan.
"Pisanje nedeljnika je snažno politizovano i po svom karakteru je takvo da dodatnu ojačavaju oštre brazde koje postoje u političkom životu", kaže Stanković.
U nedeljnicima, navodi, nema teme, pristupa i političkih i vrednosnih stavova koji su isključeni ili sistematski sprečavani u medijskoj sferi i postoji pluralizam gledišta.
Ishod slobode štampe u nedeljnicima je, kaže Stanković, veliki plurazima, ali i velika polarizacija i zasoštrenost interpretacija i stavova.
Kako je rekao, sve se više izoštrava podela među medijima koje su kritični prema vlasti ili opoziciji.
Stanković navodi da je u radikalno kritičnim nedeljnicima (NIN i Vreme) slika vlasti konstantno negativna i reprodukuje se iz nedelje u nedelju.
Kritički naboj prema vlasti, kaže Stanković, dodatno se pojačava čestim uvođenjem u političku, često i stranačku polemiku, javnih intelektualaca koji svojim stavovima i argumentacijom dodatno osporavaju ili opravdavaju određenu političku i vrednosnu orijentaciju.
U nedeljnicima, kaže, napadi na Vučića idu i preko napada na njegove saradnike, a u tom pogledu je, dodaje, najupečatljivija je afera Krušik.
Posebno su, kaže, istaknuti momenti koji snažno pojačavaju kritički naboj prema vlasti, među kojima su stigmatizacija vlasti izjedančavanjem sa ludilom i nemoralom i optužba da je vlast fašistička.
Izričito kritični nedeljnici su, kaže, Novi magazin, Nedeljnik i Pečat, za koji navodi da je kritičan prema EU-politici i odbacuje kapitalizam, dok posebno mesto, dodaje, zauzima Ekspres.
Stanković kaže da nema teme koju ne otvara Ekspres i navodi da taj nedeljnik daje šansu argumentaciji koju ima vlast, ali isto tako piše o društvenim problemima za koje vlast može biti odgovorna dikrektno ili indirektno.
Postoji tendencija kritike opozicije u nekim nedeljnicima, a ključna tema poslednjih meseci je da li bojkotovati ili ne bojkotovati izbore gde se otvara pitanje prednosti i mana bojkota.
Postoji, navodi, i jaka polemika između samih medija jer, kaže, jedni drugima prebaciju da su u službi vlasti, odnosno opozicije.
Tanjug
