Napomenuo je i da će prioritet za tu terapiju imati pacijenti sa rizikom od teže kliničke slike.
Janković kaže da je pasivna imunizacija, odnosno, primena gotovih antitela iz krvne plazme osoba koje su prebolele određenu bolest stara metoda u lečenju zaraznih bolesti i da se primenjuje i kod Covid -19 kao dopunska terapija.
''Antitela u krvoj plazmi treba da blokiraju virusne čestice i otežaju virusu da uđe u nove ćelije i umnožava se u organizmu, a da se na taj način ujedno skrati tok bolesti i spreče komplikacije'', kaže Janković za Tanjug.
Napominje da će protokol o tome ko će primati antitela biti preciziran pre početka primene terapije i dodaje da je izvesno da će to biti pacijenti sa rizikom od teže kliničke slike i oni kod kojih je bolest u fazi kada dodatna antitela imaju najviše efekta.
Kako kaže, u poznom toku bolesti krvna plazma sa antitelima ne postiže efekte kao kada se primeni na vreme.
''Biće utvrđeni objektivni kriterijumi ko i kada treba da dobije terapiju, a gledaćemo da maksimalno uvećamo potencijalni učinak pravilnim izborom pacijenata'', navodi Janković.
NE PROPUSTITE
Naglašava da pasivna imunizacija pruža zaštitu svega nekoliko nedelja i da se daje da bi pacijenti privremeno stvorili određenu vrstu otpornosti, dok trajna otpornost, kaže Janković, može da stvori samo aktivnom imunizacijom, odnosno, vakcinacijom.
''U ovom slučaju zaštita je delimična i svega nekoliko nedelja. Za razliku od vakcina koje mogu čak da stvore potpunu zaštitu ili visok stepen otpornosti, terapija antitelima pruža delimičnu zaštitu i delimično utiče na tok bolesti'', pojašnjava Janković.
Dodaje da se terapija antitelima može davati i zdravoj populaciji, ali da za sada prioritet imaju oboleli.
''U početku ćemo imati male količine antitela na raspolaganju, ali sa povećanjem broja izlečenih moći ćemo da dobijemo i veće količine, tako da u kasnijim fazama može doći u obzir i preventivno, odnosno, profilaktično davanje terapije'', navodi Janković.
NE PROPUSTITE
Napominje da se antitela mogu uzeti samo od osobe koja je potpuno ozdravila i koja je dva puta bila negativna na testu na Covid 19, kao i da treba da prođe određeno vreme koje odgovara maksimalnoj inkubaciji.
''Tada se uzorak još jednom testira na Covid 19 i ako je sve u redu, onda se mogu uzimati antitela'', kaže Janković.
U ovom trenutku je više od sto potencijalnih davalaca antitela, a od jednog se, kako kaže, mogu dobiti dve jedinice antitela.
''Taj broj će da raste jer kako teče epidemija broj izlečenih će u jednom trenutku prevazići broj obolelih, a plazma koju prikupimo biće u arsenalu našeg 'oruđa' za lečenje budućih pacijenata".
NE PROPUSTITE
Napomenuo je da će pacijenti terapiju moći da prime na svim klinikama na kojima se leče oboleli od korona virusa, a prikupljanje plazme obavljaće se u Zavodima za transfuziju.
Janković ističe da je ova terapija dala rezultate u lečenju Covid 19 u Kini, kao i da je sve više podataka o njenoj primeni u zapadnim zemljama.
''Reč je o dopunskoj terapiji koja će, ako se pažljivo odabere kome i kada treba dati, biti jezičak na vagi u daljem toku bolesti'', napominje Janković.
Dodao je da je terapija plazmom sa antitelima izlečenih dala rezultate i kod drugih zaraznih bolesti podsetivši da je prvu Nobelova nagrada u fiziologiji i medicini dobio Emil fon Bering upravo za otkriće zaštitnih tela.
(Kurir.rs/Tanjug)
NE PROPUSTITE
