Mediji u Srbiji izveštavaju manje-više kao i pre vanrednog stanja, u skladu sa uređivačkom politikom, u skladu sa zakonima i etičkim standardima. E, sada, jedna stvar je različita, a to je odgovornost, ocenio je glavni urednik Kurira Aleksandar Đondović govoreći na TV Prva o obavezama medija tokom vanrednog stanja zbog koronavirusa.
- Dakle, mediji moraju da budu odgovorniji nego inače kada je u pitanju izveštavanje, jer svaka informacija mora da bude proverena i potpuna, u suprotnom posledice mogu da budu jako teške. Imali smo primer situaciju u Kliničkom centru Vojvodine, ispostavilo se da to nije baš tako kako je bilo saopšteno. A to je moglo da izazove jednu lančanu reakciju, u smislu da ljudi kada čuju da u KCV nema dovoljno maski, da lekari nemaju opremu, osnovne uslove za rad, šta će neko ko čuje to na televiziji da pomisli... Taj će prvo poželeti da ne ode u tu bolnicu. Ostaće kod kuće, neće biti pod tretmanom lekara, može da zarazi sebe, može da zarazi i svoju okolinu i to dalje pravi lančani talas širenja epidemije i njene ozbiljne posledice – naveo je Đondović.
On je istakao da, kada je reč o epidemiji koronavirusa, nema neke razlike u načinu izveštavanja medija u Srbiji i u svetu.
- Nisam primetio da sada postoji neko veliko ograničavanje slobode medija, niti da država ograničava i u evropskim zemljama, na način na koji bi to neko zamerio. Primer Mađarske jeste tačan, Orbanu je zamereno jer on ima situaciju da na neki način kontroliše dobar deo medija preko firmi koje su mu bliske. Međutim, u ostalim evropskim zemljama ta situacija je normalna. Informacije uglavnom saopštavaju lekari, i to na način kao što se čini kod nas - na konferencijama gde se jednom dnevnom saopštavaju rezultati o obolelima, o smrtnim slučajevima i svim ostalim informacijama koje su u tom momentu od interesa za građanstvo - kazao je glavni urednik Kurira i dodao:
- O pitanju ograničenju ljudskih prava bi više mogli da govore pravnici, ali smatram da u situaciji kada dnevno imate teške rezultate, da ljudu umiru, nije prvo pitanje pitanje ograničenje ljudskih prava, već je glavna stvar da se sačuvaju životi.
Na pitanje da li su konferenicije Kriznog štaba jedino mesto gde treba proveravati nezvanične info, on je odgovorio:
- Apsolutno ne. Nisu konferencije jedini način, ima puno drugih priča. Mi svakog dana imamo u novinama tzv. tople ljudske priče. Imamo priču o mladiću koji je nasred ulice skinuo masku i starijem čoveku, koji je počeo da se guši i davi, pružio veštačko disanje i tako mu spasao život (tu priču čitajte u današnjem broju Kurira, prim. aut.). Imamo takođe priče o venčanjima, o tome kako ljudi žive u vreme pandemije koronavirusa, tako da nije jedini način konferencija da se dobije infomracija. Mi svakog dana imamo u novinama razgovore sa lekarima, sa medicinskim osobljem, recimo sa ljudima koji rade u ovo doba, kao što su dostavne službe, neke kompanije koje rade preko onlajna, pokušavamo da predstavimo kako funkcioniše život nevezano za virus, tako da mislim da ne manjka tog sadržaja i da ga ima dovoljno.
Kako je istakao, svi lekari sa konferencija su dostupni novinarima, i to ne samo na konferencijama, pa se može reći da apsolutno dobro funkcioniše saradnja između lekarske struke i medija.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
