Stručnjaci Centra za bioinženjering Univerziteta u Kragujevcu zajedno s kolegama s Harvarda ubrzano razvijaju softver za predviđanje razvoja bolesti kovid-19 kod pacijenata i uskoro se očekuje i njegova primena.
Tim projektom oni su stali rame uz rame sa svetskim naučnicima i doprineće sprečavanju širenja koronavirusa, predviđanju toka bolesti kod novoobolelih pacijenata i u skladu s tim i terapiji koja bi trebalo tada da se uključi da bi lečenje bilo uspešno.
Poziv iz kabineta
Naše stručnjake već su zvali iz kabineta premijerke Srbije Ane Brnabić sa željom da se napravi centralni sistem za celu Srbije, kako bi svi podaci mogli da se slivaju na jedno mesto i koriste.
Prof. dr Nenad Filipović, rektor Univerziteta u Kragujevcu i rukovodilac Centra za bioinženjering u toj visokoobrazovnoj ustanovi, dugo je radio na Harvardu. Odatle je, ističe Filipović za Kurir, i potekla ideja o zajedničkim projektima u vezi s najvažnijim pitanjima u svetu, a danas je to, svakako, koronavirus. - Svi smo sada upregli kapacitete da probamo da pomognemo našim lekarima koji se bore s koronavirusom i da kao inženjeri pokušamo da napravimo softver ili program koji će procenjivati i predviđati razvoj bolesti - kaže naš sagovornik.
Filipović za naš list opisuje kako će primena tog softvera izgledati u praksi. - Kad inficirani dođe u trijažni centar, prvo će mu se raditi rendgenski snimak pluća, potom će mu biti izvađena krv i urađene ostale analize. Ukoliko je ta osoba pozitivna na koronavirus, u zavisnosti od kliničke slike i parametara dijagnostike pristupaće se određivanju mogućeg toka bolesti i terapije. Znamo da ima pacijenata s promenama na plućima koji imaju lakšu kliničku sliku, a isto tako znamo da kad se razvije teška forma bolesti, onda je kasno, možda čak i za respirator - priča prof. dr Filipović.
Prema njegovim rečima, parametri u rezultatima analiza novozaraženog pacijenta vrlo su bitni za kompjuterski program koji simulira dalji razvoj bolesti, pri čemu istovremeno i „uči“ iz parametara prethodnih pacijenata kako se klinička slika razvijala.
Algoritmi predviđaju
- Taj program poseduje algoritme, sam sebe uči i što više pacijenata imamo, on je sve bolji. Potom se indikuje terapija na osnovu procene lekara i omogućava im se da reaguju na vreme. Softver će biti izuzetno koristan i u timu za njegov razvoj su biolozi, hemičari, lekari i druge profesije - objašnjava prof. dr Filipović i dodaje da se odavno tako radi na Harvardu.
Veliki pomak
PROJEKAT ZA CEO SVET
Prof. dr Nenad Filipović kaže za Kurir da je ova saradnja veliki pomak jer je Srbija stala rame uz rame s najboljim svetskim naučnicima te da će pomoći u radu lekarima ne samo u Srbiji već i u celom svetu. - Projekti nemaju rok kada bi trebalo da se završe. Oni su urgentni, baziraju se na koroni i non-stop su otvoreni. Imamo dovoljno pacijenata - istakao je naš sagovornik.
Kurir.rs/ Radmila Briza Foto: Beta/Slobodan Miljević
NE PROPUSTITE
