Sećam se, kao da juče beše, kad je tog prokletog 14. maja 2014. Obrenovac počeo da se pretvara u more. U danima koji su sledili danonoćno smo se borili da spasemo živote na stotine ljudi, nemoćnih i dece, a koji su zbog bujice ostali bez ičega.
Ovako za Kurir, s bolnom grimasom na licu, Slobodan Vilotić (35) iz Obrenovca govori o nezapamćenim poplavama koje su pogodile Srbiju pre tačno šest godina, a u kojima je veliki broj Obrenovčana ostao bez svog doma, ali i svojih voljenih.
Veštačka brana
Najpre, kaže Vilotić, nisu ni slutili da će doći do poplave, ali su pomno pratili dešavanja. - Mesto Poljane uvek je bilo kritično što se tiče poplava, pa smo najpre tamo krenuli sa šest čamaca za spasavanje. Imali smo čamce jer se moja porodica i ja 15 godina bavimo raftingom. Zgrabili smo vesla i pošli da iz vode vadimo ljude i stoku. Ubrzo, nažalost, voda je sve više nadirala u Obrenovac, pa smo probali da napravimo veštačku branu pomoću džakova s peskom. To je trajalo satima, a oko tri sata posle ponoći shvatili smo da moramo da obavestimo stanovništvo - priseća se hrabri mladić.
Kako kaže, voda je počela da guta kuće njegovih sugrađana, pa su on i još četvorica njegovih drugova krenuli u akciju spasavanja. - Veslali smo neumorno od pet sati ujutru, pa sve do podneva. Nešto kasnije počela je evakuacija stanovništva iz kuća i zgrada. Nekima su kuće bile do pet metara u vodi. Spasavali smo decu, mlade, stare, bolesne... Stajali su na krovovima s decom i dozivali pomoć. Najednom su nam se pridružili i kajakaši, koji su pomogli pri spasavanju ugroženih. Struja je, sećam se, bila toliko jaka da su nam i vesla bila gotovo beskorisna, ali nismo se predavali. Nekoliko dana učestvovali smo i u nabavci hrane i snabdevanju stanovništva. Tri dana nisam spavao. Uspeo sam da sklopim oči tek četvrtog dana, a radili smo i noću, uz korišćenje lampi - priča Vilotić.
Najbolniji deo
Bio je, navodi, svedok i jednog trenutka koji će, kako tvrdi, zauvek ostati u njegovom sećanju. - Jedan čovek, čiji je džip bio pod vodom, uspeo je da se izbavi i izroni na površinu. Sećam se da sam se nasmejao od radosti, ali potom mi je rekao nešto što nikad neću zaboraviti: „Uspeo sam, ali moja žena nije. Ostala je u vodi...“ - rekao je Vilotić i time završio.
Kurir / Dušan Stamenković
Foto: Privatna arhiva
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
