Kosovski boj je najvažnija bitka srpskog naroda. U srpskom mitu s njim sve počinje i sve se završava. Faktografija tu nije važna.
Posledice
Nikom nije bitno što ova bitka 15. juna 6897. po starom, ili 28. juna 1389. po novom kalendaru, nije odlučila sudbinu ni Srbije ni Osmanskog carstva.
Po posledicama je sigurno značajnija ona na Marici 26. septembra 1371. Potpuni debakl najmoćnije vojske Balkana pod komandom kralja Vukašina i despota Uglješe predstavljao je pravi kraj Dušanovog carstva i pokazao je Osmanlijama da je Evropa za njih lak plen. Osim toga, može se bez problema reći i da Kosovska bitka nije bila presudna za pad pod Turke. Knez Lazar je pre nje bio u vazalnom odnosu, ali prema Mađarskoj, a posle nje je vazal, i to i vizantijski, i bugarski, i turski, bio i njegov sin Stefan. Međutim, čak i ta vazalna Srbija čuvala je svoju nezavisnost veoma dugo nakon borbe na Vidovdan - sve do pada Smedereva 1453.
Uprkos svemu tome, Kosovski boj je, iz nekog razloga, postao ona presudna bitka koja postoji u mitologiji svakog naroda, izbor između zemaljskog i nebeskog carstva, prekretnica u istorijskom pamćenju...
- Posle Maričke bitke započelo je tursko prodiranje u srpske zemlje. Prvi upad Turaka u Lazarevu Srbiju zabeležen je 1381, kad su vlastela Crep i Vitomir razbili jedan njihov odred „na Dubravnici“ (kod Paraćina). Uskoro je sam Murat zauzeo Niš i upao u Toplicu, ali ga je knez Lazar suzbio kod Pločnika (1386). Posledica turskih neuspeha bila je ta što je Murat započeo ozbiljne pripreme za jedan veliki pohod. Sam tok bitke na Vidovdan 1389. malo je poznat. U početku su Srbi imali izvesnog uspeha koristeći zabunu koja je nastala kada je „neko veoma blagorodan“ ubio sultana Murata. „U prvi mah odolevali su Lazarevi ljudi i pobeđivali“, kaže Konstantin Filozof. Ali Bajazit je energično preuzeo vlast i komandu u svoje ruke, naredio da se pogubi i njegov brat Jakub i izvojevao pobedu. Knez Lazar je pao u tursko ropstvo i pogubljen je. Izgleda da ipak Turci nisu potpuno satrli srpsku vojsku. Vuk Branković je uspeo da se spase, isto tako i vojvoda Vlatko Vuković - navodi „Istorija naroda FNRJ“.
Različiti izveštaji
Osmanlije su bile prilično pometene posle boja. To je bio jedini put da su Turci izgubili sultana u borbi, pa prve vesti govore o srpskoj pobedi. Međutim, kasnije se govorilo o nerešenom ishodu. Ipak, posledice bitke bile su porazne po Srbe - Turci su ubrzo izvukli korist od postignutog uspeha, a posle nekoliko decenija i osvojili srpske zemlje.
OLIVERA I BAJAZIT
Bajazit se oženio Lazarevom ćerkom Oliverom, koja je bila u njegovom haremu. Ona nije menjala veru, a, prema zapisima, sultan ju je voleo i cenio. Olivera je zajedno s Bajazitom zarobljena nakon poraza kod Angore 1402. i pojedini izvori navode da je sultan preminuo od tuge za njom.
TOPOVI SU KORIŠĆENI NA KOSOVU
Iako se obično misli da u vreme Kosovskog boja nije bilo vatrenog oružja, pouzdano se zna da su obe strane imale topove i da su ih koristile u vreme boja. Naravno, tada su topovi još bili nepouzdani i više su zastrašivali nego što su mogli da naprave veliku štetu.
PRVI SUKOB SRBA I TURAKA
Zanimljivo je da se prvi sukob srpske i turske vojske desio kod Galipolja 1312. godine, u vreme kralja Milutina, kada su srpski vitezovi smatrani najboljim ratnicima. On je poslao odred pod komandom Novaka Grebosteka, koji je ostvario veliku pobedu na teritoriji Vizantije.
NAJVEĆI PORAZ
Misli se da je Kosovski boj najveći poraz. Ali su i Marička bitka 1371. i pad Smedereva 1459. bili veći, u jednom je nestalo Dušanovo carstvo, u drugom srpska država. I ne samo to, prvi izvori govore o srpskoj pobedi - turski sultan je poginuo, a vojska se povukla. Ipak, posledice su bile takve da je o pobedi teško govoriti.
IZDAJA VUKA BRANKOVIĆA
U sudbinskom boju ne mogu nepobedivi junaci epa da budu krivi za poraz. Mora da postoji izdajnik. U predanju, izdajnikom je proglašen Vuk Branković, gospodar Kosova i Lazarev zet. Međutim, Vuk je imao najviše uspeha u boju, a nakon njega je jedini nastavio da se sukobljava s Turcima. Umro je u turskom zarobljeništvu.
MILOŠ UBIO MURATA
Mit o Milošu Obiliću je poznat - oklevetani vitez, na večeri pred boj zakleo se da će ubiti sultana, a onda je u jeku bitke prišao njegovom čadoru sa kopljem okrenutim naopako, i kad se približio Muratu da mu celiva noge, izvukao je nož i rasporio ga. Jedini problem je taj što Miloš Obilić nije postojao. Da, Murat je ubijen na Kosovu, jedini je turski sultan stradao u borbi. Ali niko ne zna ko ga je ubio, kao ni to da li se sve desilo na usred bitke ili na njenom kraju. Najraniji izvori pominju grupu od 12 vitezova koja se probila do sultana i presudila mu, malo kasnije Konstantin Filozof piše da je Murata ubio „neko veoma blagorodan“, a tek posle skoro jednog veka se pojavljuju imena Biliš Kubilu, Milion, Miloš Kobilović, Miloš Kobilić... Tek u 18. veku ta imena se transformišu u Miloš Obilić.
SUDBONOSNI VIDOVDANI
1389. Kosovski boj U sukobu srpske i turske vojske stradali su vladari obe strane - i knez Lazar i sultan Murat.
1881. Tajna konvencija Potpisan ugovor kojim se Srbija odrekla ideje oslobađanja Bosne, ali je dobila podršku za oslobađanje Kosova i Makedonije.
1914. Sarajevski atentat Gavrilo Princip ubio je Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju. To je bio okidač za izbijanje Prvog svetskog rata mesec dana kasnije.
1921. Vidovdanski ustav Kralj Aleksandar proglasio je ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kojim nijedan od tri naroda nije bio zadovoljan.
1947. Rezolucija Informbiroa Zbog razmimoilaženja Josipa Broza Tita i Josifa Visarionoviča Staljina, u Budimpešti je doneta rezolucija protiv jugoslovenskih komunista.
2013. Put u EU Evropski savet u Briselu odlučio je da se sa Srbijom pokrenu pregovori o pristupanju Evropskoj uniji.
(Kurir.rs / A. Ivanović / Foto:Profimedia)
NE PROPUSTITE
