Deda Mumin je neobičan lik. Svako jutro, iako bolestan, uvek se u isto vreme umivao, prao zube, brijao se i kompletno sređivao. Kao vojnik. Kad sam ga pitao da li mu nešto treba, zamolio me je da mu kupim veš i majicu. Nisam hteo da uzmem pare za to, pa mi je deda rekao: „Ako bog da da ozdravim, kad sve ovo prođe, morate doći kod mene u Kladnicu da se pogostimo i jedemo jagnjetinu. Ako preživim, vi ćete biti moji gosti!“
Ovako za Kurir započinje priču Benjamin Mavrić, volonter u Opštoj bolnici u Novom Pazaru, o neobičnom prijateljstvu koje je nastalo u doba koronavirusa.
Upala pluća
Mumin Šabanović je preživeo obostranu upalu pluća i odmah nakon izolacije je, u znak zahvalnosti zbog pomoći koju mu je Benjamin pružio, pozvao njega i još četvoricu volontera da ga posete u njegovom rodnom mestu u blizini Sjenice.
- Deda Mumina sam primetio jer se svako jutro, bez izuzetka, uredno, pedantno i disciplinovano sređivao u bolnici. Jednog jutra kad sam ga posetio, zamolio me je da mu kupim majicu i veš. Rekao mi je da je već dugo u bolnici, a njegovi su u selu kod Sjenice. Naravno da sam ga poslušao. Doneo sam mu sve što je tražio i još ponešto što sam mislio da će mu trebati. Bio sam srećan i jedva sam čekao to da mu dam - priča Benjamin za Kurir.
Mumin je odmah ponudio novac, ali Benjamin nije hteo ni da čuje za to. Deda se ljutio, pa je u jednom trenutku čak bacio novac preko ograde koja ih je razdvajala. Benjamin je pare bacio nazad.
- Deda je hteo i da preskoči ogradu samo da ne ostane dužan. Reagovao je čak i dežurni vojnik, koji nam je rekao da se smirimo i da držimo distancu - kroz smeh priča Benjamin.
Ispunio obećanje
Tek tada deda je pristao da ne plati, ali samo pod uslovom da, kad ozdravi, volonteri budu njegovi gosti. Nedugo nakon toga izašao je iz bolnice i ispunio svoje obećanje, a susret je organizovao Senko Župljanin, volonter o kojem je Kurir već pisao.
- Imao sam obostranu upalu pluća, temperaturu, malaksalost, teško sam disao... Nisam znao šta će biti. Mi smo u šatorima svaki dan gledali kako mrtve kao sardine pakuju u sanduke. Ali volonteri su bili neverovatni. Bilo šta da treba, oni idu, lete, donesu... Oni su dokaz da i u nesreći ima sreće! - objašnjava deda Mumin.
NEPRIJATNE SLUTNJE
Šator zatvoren, a dede nigde nema
Benjamin kaže i da se nedugo nakon „incidenta“ s parama mnogo zabrinuo za deda Mumina.
- Jednog dana dođem u bolnicu i vidim njegov šator zatvoren. Prošlo mi je svašta kroz glavu, ali onda čuh da su preostale pacijente prebacili u medicinsku školu. Laknulo mi tad! - kaže Benjamin, koji je zajedno s volonterima obilazio Mumina i u toj školi sve dok nije izašao.
Kurir.rs/ Ružica Kantar Foto: privatna arhiva
NE PROPUSTITE
