REKTORKA BEOGRADSKOG UNIVERZITETA ZA KURIR: Od oktobra počinje veći nadzor nastave na daljinu!
Društvo -
Ko je dobro predavao na klasičan način, to je dobro radio i onlajn. Moramo da naučimo kako bolje da koristimo sve mogućnosti onlajn nastave i komunikacije sa studentima, kaže Ivanka Popović
Rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović, uoči početka nove akademske godine, kaže u intervjuu za Kurir da su se fakulteti tokom leta dodatno pripremali za rad u novonastalim okolnostima zbog pandemije koronavirusa. Nastava će se, objašnjava ona, i dalje delom održavati na daljinu, tačnije kombinovanim modelom - teorijski deo će izvoditi onlajn, a vežbe na fakultetima, ali u manjim grupama. Priznaje i da je bilo nastavnika i studenata koji se tokom proleća - kada se počelo s prelaskom na nastavu na daljinu - nisu najbolje snašli.
Nova akademska godina počinje za desetak dana. Kako će, ukratko, izgledati nastava na fakultetima u ovoj još uvek nestabilnoj epidemiološkoj situaciji zbog korone?
- Okolnosti su zaista nepredvidljive. Iz tog razloga se Univerzitet u Beogradu odlučio na kombinovani model nastave koji može brzo da se prilagodi epidemiološkim uslovima. U načelu, to znači da će se teorijski deo nastave izvoditi na daljinu, a što više praktične nastave, kao što su eksperimentalne vežbe, na fakultetima u manjim grupama. Fakulteti su se tokom leta intenzivno pripremali za ovu školsku godinu.
Čemu je stanje sa koronavirusom naučilo Univerzitet? Koje slabosti su se pokazale?
- Svaka vanredna situacija je izazov za društvo i institucije. U tim okolnostima neminovno se pojačavaju već postojeće slabosti sistema. Mi nismo imali dovoljno iskustva u nastavi na daljinu i bilo je nastavnika, ali i studenata, koji se u tome nisu najbolje snašli. Naučili smo da moramo brzo da reagujemo na nove okolnosti. To za Univerzitet sa 31 fakultetom i 11 instituta i oko 100.000 studenata nije lako izvodivo.
Sami ste rekli da je bio "ogroman napor da se održi nastava na daljinu"...
- Da, svi su uložili veliki napor. Uprave fakulteta su imale zadatak da organizuju nastavu, obezbede informatičku podršku i obuku. Nastavnici i saradnici su morali da se suoče sa specifičnostima onlajn komunikacije. Dobrim delom je uspeh ovog poduhvata zavisio od lične posvećenosti i odgovornosti nastavnika, saradnika i studenata. Hvala svima koji su prepoznali posebnost okolnosti u kojima smo delovali i s kojima smo još uvek suočeni. Nažalost, jedan, srećom, mali deo akademske zajednice nije bio dorastao zadatku i moraće da menja svoje navike u novoj školskoj godini.
foto: Marina Lopičić
Mislite li da su predavanja, pa i ocenjivanje, mnogo lošiji u ovim novonastalim uslovima? Ima li gledanja kroz prste studentima?
- Ko je dobro predavao na klasičan način, to je dobro radio i onlajn. Moramo da naučimo kako bolje da koristimo sve mogućnosti onlajn nastave i komunikacije sa studentima. Većina nastavnika je iskazala puno razumevanje za vanredne okolnosti i bila je vrlo tolerantna prema studentima.
Kontroliše li se možda, na neki način, i rad profesora u ovim okolnostima?
- Da. Uz polaznu pretpostavku da svi mi, učesnici u obrazovnom procesu - i nastavnici i studenti - savesno ispunjavamo svoje obaveze, u ovoj školskoj godini će biti veći nadzor realizacije nastave, ne s namerom da se kontroliše, već s namerom da se studentima obezbedi najbolja moguća nastava.
Kakve su šanse da se uvaži zahtev studenata da se smanje školarine za 30 odsto?
- Svi smo svesni izuzetno teške socijalno-ekonomske situacije. S punim razumevanjem teškoća u kojima se pojedini studenti nalaze, očekujem da će fakulteti, u okviru svojih mogućnosti, izaći u susret studentima koji podnesu obrazložene zahteve za smanjenje ili oslobađanje od školarine.
Kazali ste ovih dana da je napravljen pomak u rešavanju velikih infrastrukturnih problema fakulteta. Možete li nešto konkretnije reći o tome? Koji fakulteti će dobiti nove prostore, zgrade...?
- U celoj Srbiji se radi na unapređenju infrastrukture visokoškolskih ustanova. Na Univerzitetu u Beogradu svoje zgrade bi konačno trebalo da dobiju Biološki fakultet, Geografski fakultet i Fakultet bezbednosti, što bi i rasteretilo zgradu u kojoj se nalazi Filološki fakultet. Proširuje se prostor Fakulteta organizacionih nauka (FON).
foto: Marina Lopičić
Beogradski univerzitet potražuje, u skladu sa Zakonom o restituciji, vraćanje velike imovine koja mu je oduzeta, odnosno nacionalizovana, nakon 1945. godine. Dokle se stiglo s time? Koji su najpoznatiji objekti koje Univerzitet potražuje?
- Univerzitet u Beogradu, Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) i Matica srpska su pokrenuli inicijativu kod Vlade Republike Srbije da se posebnim zakonom omogući restitucija imovine ove tri značajne institucije. Univerzitet je podneo 35 zahteva za povraćaj imovine. To su uglavnom zgrade u centru Beograda.
Ovih dana je Beogradski univerzitet obeležio 212 godina postojanja, vi ste na čelu ove najstarije i najveće institucije visokog obrazovanja u Srbiji dve godine... Kako biste opisali značaj ovog univerziteta i njegovu ulogu kroz istoriju?
- Mislim da nismo ni svesni na koje sve načine je Univerzitet u Beogradu uticao na razvoj Srbije i šireg nekadašnjeg jugoslovenskog prostora. On je, s pravom, u Zakonu o visokom obrazovanju od 2017. godine dobio odrednicu univerziteta od nacionalnog značaja. Stvaranjem generacija školovanih ljudi, Univerzitet u Beogradu je omogućio društveni i privredni razvoj u regionu, jer nema oblasti delovanja u kojoj naši diplomci nisu dali svoj doprinos. I nastaviće to da čine.
Šangajska lista najboljih
Oštra konkurencija, zadovoljni smo plasmanom
foto: Zorana Jevtić
Prema najnovijem rangiranju na Šangajskoj listi najboljih svetskih univerziteta, Beogradski univerzitet nalazi se između 401. i 500. mesta, čime je zadržao prošlogodišnju poziciju. Koliko ste zadovoljni ovime?
- Zadovoljna sam ovom pozicijom. Konkurencija među svetskim univerzitetima je vrlo oštra i nije nimalo lako ostati, a kamoli napredovati na listi. Položaj Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi ne bi trebalo da bude predmet godišnjeg hvaljenja ili kuđenja Univerziteta, već strateški interes naše države. Mislim da bi bilo važno da država još snažnije podrži izvrsnost u nauci, čime bi podstakla sve univerzitete u Srbiji da promovišu izvrsnost u nauci.
Ocena
Nepismenost je veliki problem
Šta vidite kao ključne probleme društva? Slažete li se s predsednikom Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Vladimirom Kostićem, koji je ocenio da je najveći problem u Srbiji izostanak društvenog dijaloga?
- Slažem se sa akademikom Kostićem da nespremnost na društveni dijalog, kao i opšta netrpeljivost i netolerancija, onemogućavaju prevazilaženje nagomilanih problema. Takođe bih skrenula pažnju na drugi značajan problem koji dugoročno ugrožava napredak naše zemlje, a to je realna i funkcionalna nepismenost. Prema poslednjem popisu, dva odsto stanovništva je nepismeno, a oko 14 odsto nije završilo osnovnu školu. Problem informatičke nepismenosti tek počinje da se rasvetljava.
