Teroristički napad u Beču, ukazuje nam na jednu novu složeniju dinamiku. Ovaj napad je daleko drugačiji od onoga sto smo videli u Francuskoj i sa sigurnošću možemo reći da su teroristički napadi ušli u drugu fazu, upozorava Darko Obradović, iz Instituta za Nacionalnu i internacionalnu bezbednost. Obradović za Kurir navodi da u napadu na Austriju vidi povišen nivo organizacije radikalnih ekstremista, što svakako treba da alarmira bezbednosne službe.
- Ta druga faza nam pokazuje visok stepen organizovanosti, nekolicina napadača, koordinisani napadi na nekoliko lokaliteta, upotreba vatrenog oružja (za razliku od ranije korišćenog lako dostupnog hladnog oružja), upotreba uniformi- svi napadači su bili obučeni u belo. Upravo to oblačenje u belo, predstavlja simboliku „čistote" i „mučeništva", ovo je upravo bitna razlika u odnosu na napade zadnjih pet godina. Sve izneto je zvono na uzbunu, jer upućuje na postojanje terorističke ćelije sa autonomnim kapacitetom delovanja sa stanovišta snaga i sredstava. I upravo kao i u prethodnim slučajevima u Beču smo imali napad na tkz.meke mete, tj. Civile koji nisu u stanju da se brane ili pretpostave pretnju - objašnjava Obradović.
- U poslednjih dve nedelje svedoci smo svirepih terorističkih napada na evropskom kontinentu. Mnogi eksperti za anti-terorizam, ne odgovorno, u glas, ponavljaju da su karikature francuskog časopisa Šarli Ebdo povod za terorizam. Međutim, ti isti eksperti zaboravljaju da je pravi uzrok tih terorističkih napada radikalizacija, a ne satira. Sa druge strane ekstremisti uvek nastoje da nađu opravdanje za svoje nakaradne poglede na svet, i uopšte nije važno koju će društvenu pojavu ili događaj zloupotrebiti, naravno uvek nastoje da zloupotrebe emocije u najširem smislu. Jedan ugledni međunarodni list, je napisao tekst pod naslovom „Ne postoji ljudsko pravo da se ne bude uvređen". Dakle, evropski sekularizam je isključivo dobar povod, da se napadnu demokratska i građanska društva. Nema sumnje, da bi se svakako našao neki drugi razlog. Za svaki teroristički napad, neophodne su dve stvari, motivisanost i operativna sposobnost izvršilaca. Upravo ta motivisanost leži u radikalizaciji, kao procesu tokom koga pojedinac usvaja iskrivljenu ideološku sliku i svest o društvu u kome živi i radi. U istoriji terorizma ne postoji napad koji je izveden, a da pojedinac nije bio radikalizovan. Za to imamo primere od otmica aviona, talačkih kriza, do napada bombaša samoubica - pojašnjava sagovornik Kurira.
Podseća da iza svakog napada stoji mreža zla.
- Teroristički ciklus koji je šokirao Evropu, započeo je Čečen druge ili treće generacije doseljenika u Francusku. Kod ovog slučaja je zanimljivo da je nastupio kao tkz.usamljeni izvršilac. Detaljnijom analizom celog slučaja, vidimo da je sam organizovao napad, ali je i te kako deo ekstenzivne „mreže zla" tj. radikalizujućeg procesa. Njegova inspiracija koja je dodatno pojačala rešenost su zapravo bili radikalni i ekstremno izrečeni stavovi njegovog okruženja i pojedinih verskih lidera. Dakle, opet uočavamo obrazac da je pojedinac bio dobro zadojen zadrtim pogledom na svet i da se nije odlučio u impulsu da izvrši ubistvo, već je bio uveren da čini „pravu stvar". O ličnim motivima, zašto osoba postaje pripadnik ekstremne i terorističke organizacije dosta toga je napisano. Većina terorista doživljava osećaj emotivne ispunjenosti i pripadnosti „probranom" društvu, gde je ektremizam vid društvene afirmacije. Upotreba savremenih načina komunikacije, dodatno je uticala i na promenu koncepcijskog delovanja terorista, do skoro teroristi su se okupljali u svojim organizacionim podgrupama- ćelijama, paradžematima, odlazili u kampove za obuku, dok danas pojedinac ni ne mora imati fizički kontakt sa svojim „instruktorima", ne mora ići po tavanima i podrumima u potrazi za priručnicima i instruktorima, već na nekoliko klikova putem kriptovanih pretraživača pristupa virtuelnim kampovima za obuku - dodaje Obradović, podvlačeći lošu stranu interneta.
- U tim virtuelnim kampovima pojedinac se „brzo" radikalizuje i upućuje na ličnu inicijativu. Većinu tih „usamljenih organizatora" pokreću veliki svetski događaji i privatni životni problemi. Teroristi u Francuskoj su nesumnjivo „usamljeni izvršioci", ali svakako i te kako organizaciono oslonjeni na terorističke organizacije, koje putem svojih „virtuelnih instruktora" i operativaca neumorno radikalizuju iste. Evropa je suočena sa kontinuiranom terorističkom pretnjom, koja će se dodatno uvećavati, Islamska država i sa njom povezane frakcije moguće je da će u narednim nedeljama nastaviti napade metodom „usamljenih izvršioca", a da će složenije napade i sa njima povezane ćelije držati u „uspavanim" do Božićnih praznika i Nove Godine, kada nije isključeno da ih aktiviraju u nekoliko evropskih metropola istovremeno. Verujem da će do tada uslediti masovna razbijanja terorističkih ćelija i hapšenje sa njima povezanih lica od strane službi bezbednosti evropskih država - upozorava sagovornik.
- I ako u gore pomenutim napadima nije bio veliki broj žrtava kakav je bio u Nici na šetalištu kada 2016. godine u kome je ubijeno 86 lica, ili 2015. u Parizu kada je ubijeno preko 130 ljudi, efekat je u konačnom istovetan. Strah se uvukao u kosti, niko nije siguran, bojazan od nasumičnih napada je opet prisutan. Utoliko je gore što je Islamska država preuzela odgovornost za napade u Beču. I sva je prilika da će se napadi nastaviti i u drugim evropskim metropolama, sa druge strane očekujem intenziviranje međunarodne protiv-terorističke borbe, uz još tešnju razmenu operativnih podataka svih nivoa.
Za kraj, pojedini teroristi iz tkz. Bečke grupe su od ranije imali posla sa zakon zbog ekstremizma. To nas sve kao stručnjake navodi na razmišljanje da li više ima smisla posvećivati se procesu deradikalizacije i sve snage i sredstva usmeriti na razbijanje i presecanje izvora radikalizacije i rigoroznom kažnjavanju ekstremista. Svake godine digitalne kompanije sve više unapređuju metode ograničavanja disiminacije radikalizujucih sadržaja, organi gonjenja povećavaju nadzor dark neta i digitalnih kampova. Nažalost borba protiv terorizma je večita, jer će se uvek javljati određene ideološke i političke društvene protivurečnosti koje će jedna strana koristiti u cilju regrutacije, ali ono što treba sve da nas brine jeste zbog čega se određena populacije dezintegriše od društva u kome je odrasla, gde grešimo u procesu inkluzije pridošlica, gde je granica civilizacijskih normi a gde religijskih ubeđenja.
Odgovor je da moramo da živimo jedni sa drugima, a ne jedni pored drugih. Teroristički napadi nikako ne mogu biti opravdanje za ksenofobne ispade prema muslimanskim vernicima, jer su upravo muslimanski vernici prva linija odbrane, ujedno i prva žrtva ali i partner u izgradnji multietničkog sklada. Ono što predstavlja dodatni izazov jeste to da u Evropi ne postoje administrativne mere diskriminacije prema islamskoj populaciji kakve možemo videti u nekim zemljama Azije, gde postoje i logori za prevaspitavanje, a opet sa druge strane treća generacija emigranata se oseća odbačenom i izolovanom od društvenih tokova - zaključuje Darko Obradović u analizi za Kurir.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
