Najnovije vesti

RE-SET SUMMIT NA KURIRU Panel 2: Znate li šta je to cirkularna ekonomija!
Foto: Kurir Printscreen

OTVORENO SA EU! zelena ekonomija - podizanje vrednosti tržišta srbije

RE-SET SUMMIT NA KURIRU Panel 2: Znate li šta je to cirkularna ekonomija!

Društvo

Adria Media Group u saradnji sa Privrednom komorom Srbije organizuje RE-SET SUMMIT koji obuhvata osam onlajn konferencija.

Od 16. do 27. novembra bavimo se regionalizacijom, zelenom ekonomijom, inovacijama i lokalizacijom, digitalizacijom i turizmom.

DIGITALNA SERIJA 2: ZELENA EKONOMIJA-PODIZANJE VREDNOSTI TRŽIŠTA SRBIJE

OTVORENO SA EU 

10.00 - Budžet EU fokusiran na nove teme za brži oporavak Srbije: digitalnu agendu I zelenu ekonomiju.

  1. Šta stavljanje u fokus politika EU bazirana na Zelenom dogovoru znači za Srbiju?
  2. Koje poreske promene može da očekuje Srbija koja je važan privredni parner zemljama EU?

Današnji sagovornik je Sem Fabrici, ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, a moderator je Ljubiša Ivanović, novinar I voditelj emisije Usijanje, Kurir TV.

foto: Kurir Printscreen

Fabrici: Potrebno povezivanje zelene ekonomije sa ekonomskim oporavkom

Na samom početku ambasador Fabrici je rekao da je potrebno povezivanje zelene ekonomije sa ekonomskim oporavkom i da je to važno pitanje Srbije te da povezivanje zelene ekonomije i uspešnog tržišta nisu u suprotnosti. On je dodao da je Srbija napravila značajan pomak ka obnovljivim izvorima energije te da ugalj pripada prošlosti kao i da su analize pokazale da su TE na ugalj na Zapadnom Balkanu najveći zagađivači.

- Ako stavite klimu na vrh agende, to iziskuje veća sredstva iz budžeta i traje dugo a Srbija je u tome na niskoj startnoj poziciji, međutim, zelena agenda je dala podsticaj i ubrzanje na ovom polju - rekao je EU diplomata dodavši da se to vidi i iz zaključaka prošlonedeljnog samita u Sofiji gde se Srbija obavezala na ovakvu zelenu agendu.

Fabrici je naglasio da vidi da politička volja u Srbiji postoji, ali da su neophodna i velika sredstva za to, ali može se početi i od manjih stvari - svakodnevne recikaže, upravljanjem otpadom, manje privatnih automobila, više putovanja javnim prevozom...

Ispričao i priču o svojoj mami!

Fabrici je rekao da uvek voli da u vezi sa ovom temom ispriča priču o svojoj mami koja ima 92. godine i koja je pre petnaestak godina shvatila važnost reciklaže pa sad ima kantu za papir, plastiku, staklo i reciklira...

On je u nastavku izlaganja o internetu i širokopojasnoj mreži i digitalizaciji rekao da njegova mama ne ume da koristi internet i da ne smemo da dozvolimo da ljudi ostare a da ne umeju da koriste internet.

Fabrici je naglasio i da se ugalj može zameniti zelenijim izvorima poput gasa ili biomase, s ciljem da energetski izvori budu što raznovrsniji ali i da dolaze iz raznih izvora kako bi Srbija imala stalnu energetsku bezbednost jer ako zakaže jedan izvor energije, tu je drugi. Fabrici je rekao i da kad Srbija pristupi EU, imaće mnogo bolje i povoljnije uslove za kupovinu gasa i niže cene.  

foto: Kurir Printscreen

Fabrici je potom govorio i o ulaganju u infrastrukturu širokopojasnog interneta rekavši da nam je kovid jasno pokazao koliko je važna digitalizacija.

On je u nastavku izlaganja o internetu i širokopojasnoj mreži i digitalizaciji ponovo ispričao i crticu iz života svoje mame za koju je rekao da ne ume da koristi internet i da ne smemo da dozvolimo da ljudi ostare a da ne umeju da koriste internet.

On je ukazao i na potrebu reforme javnih preduzeća u Srbiji jer kad stignu veliki strani investitori oni žele efikasnu javnu administraciju i pre svega vladavinu prava - efikasno i nezavisno sudstvo. On je dodao i da je srpska ekonomija najveća na Zapadnom Balkanu a u okviru toga najveći postotak razmene je sa EU - čak 60 odsto, zatim slede susedi prema sporazumu CEFTA, a onda sa svima ostalima.

foto: Kurir Printscreen

Fabrici je dodao da EU insistira na tzv. 4 slobode: sloboda kretanja, usluga, roba i kapitala što znači da bi diploma Srbije trebalo da važi recimo u BiH  i obrnuto.

Kad je reč o mini-Šengenu, Fabrici je rekao da EU pozdravlja taj dogovor uz podršku da se proširi i na druge okolne zemlje te da ne podrazumeva samo putovanja s ličnom kartom nego i slobodu protoka roba, usluga i kapitala.

foto: Kurir Printscreen

Mihajlovićeva: Suština svih promena nije samo obaveza, već je to dobro za Srbiju jer će imati zdraviju životnu sredinu

foto: Kurir Printscreen

10.30 - Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike

- Svaka promena u Srbiji nije jednostavna stvar - rekla je na samom početku ministarka Mihajlović rekavši da ona zahteva politički i ekonomski konsenzus, velika ulaganja ali i promenu zakonodavstva. Kada je reč o zelenoj ekonomiji i zelenoj agendi, ona je rekla da je ta promena dobra jer će Srbija imati mnogo zdraviju životnu sredinu ali i mogućnost da iskoristi milijarde evra iz fondova EU.

foto: Kurir Printscreen

Ona naglašava i da moramo strogo da vodimo računa da proizvedena energija bude zelena i da se ne može više govoriti da je najvažnije proizvesti energiju. Sada je važno kakva je ta proizvodnja i ona mora biti što zelenija. Ministarka je istakla i da Srbija ide ka tome da bude skladište energije, da kroz nju prolaze naftovodi, gasovodi, prenos struje jer je država koja ima tako nešto pre svega politički stabilna. 

Mihajlovićeva je dodala da će nam u narednom periodu faliti struja jer se Srbija razvija i da sadašnji kapaciteti ne mogu da podmire njene buduće potrebe te da bi izgradnja hidroelektrane na Drini ili nekoj drugoj reci bila dobar potez.

foto: Kurir Printscreen

Mihajlovićeva je najavila da će se već od sledeće nedelje početi sa radom na izmenama zakona u tom resoru i dodala da je svaka promena važna i dobra jer će Srbija zahvaljujući tome imati mnogo zdraviju životnu sredinu, ali i mogucnhost da privuče sredstva iz fondova EU i nove investicije. Ona je dodala i da su u planu izmena Zakona o energetici, Zakona o racionalnoj upotrebi energije, Zakona o rudarstvu, kao i da se radi na novom Zakonu o obnovljivim izvorima energije.

- Važno je da se pripremimo za zeleni dogovor, i da manje koristimo ugalj i okrećemo se drugim izvorima energije, dodala je Mihajlović. Ona je navela i da je važno da se poveća i unapređuje sistem energetske efikasnosti i da u tom cilju predstoji dosta posla za državu, ali i energetske kompanije iz tog sistema.

"Suština svih promena nije samo obaveza, već je to dobro za Srbiju jer će imati zdraviju životnu sredinu", rekla je Mihajlović i dodala da je važno da se povezujemo sa eneregetskim sistemima u regionu i da Srbija bude nezaobilazna ruta.

foto: Kurir Printscreen

Ministarka je istakla i da Srbija ide ka tome da bude skladište energije, da kroz nju prolaze naftovodi, gasovodi, prenos struje jer je država koja ima tako nešto pre svega je, politički stabilna.

Istakla je da će se ići ka uvođenju e- energetike i e- rudarstva kako bi se potvrde, licence, i druge dozvole izdavale u maksimalnom roku od 30 do 35 dana, što će, kako je dodala, uticati na stvaranje povoljnijih uslova za investiranje i doprineti boljoj efikasnosti. Ona je naglasila da moramo strogo da vodimo računa da proizvedena energija bude zelena i da se ne može više govoriti da je najvažnije proizvesti energiju.

Mihajlović je ukazala da je važno da se što više kapaciteta revlitalizuje i da se grade novi. Ministarka je dodala da ce nam u narednom periodu faliti struje jer se Srbija razvija i da sadašnji kapaciteti neće moći da podmire buduće potrebe te da će svaka ideja o revitalizaciji ili izgradnji novih hidroelektrana značiti dovoljno energije za sve. 

foto: Kurir Printscreen

Rekla je da su u poslednjih deste godina troškovi izgradnje solarnih elektrana i vetroparkova pali što pokazuje da je ta energija postala konkuretna prozvodnji eletrične energije iz uglja.

Udeo ovog sektora u BDP zemlje trebao bi da iznosi najmanje sedam do deset odsto, dodala je Mihajlović.

Adria Media Group u saradnji sa Privrednom komorom Srbije organizuje RE-SET SUMMIT koji obuhvata osam online konferencija, a danas je tema Zelena ekonimija - podizanje vrednosti tržišta Srbije.

PANEL 1: ENERGETSKA STABILNOST I TRANZICIJA

Važnost energetske stabilnosti za privredu i korisnike/Strategija razvoja energetske tranzicije do 2030./Investicije u mala i srednja preduzeća u prelasku na OIE/Ulaganja u energetsku efikasnost resursa

Učesnici današnjeg panela 1 su: 

Miroslav Lutovac, savetnik predsednika Privredne komore Srbije, PKS

Dragan Vlaisavljević, izvršni direktor za poslove trgovine električnom energijom, EPS

Andrej Tučnin, prvi zamenik generalnog direktora & direktor divizije Downstream NIS

Milan Zdravković, izvršni direktor Operatora Distributivnog Sistema, JP Srbijagas

Igor Radoš, direktor, Elixir Energy

Moderator prvog panela je Dragan Šagovnović, direktor Ekonomskog instituta.

foto: Kurir Printscreen

- Energetska tranzicija na zelenu energiju predstavlja jedan od najvećih izazova današnjice posebno kad je reč o zemljama koje su svoj energetski status bazirale na fosilnim gorivima - rekao je moderator Šagovnović sa na samom početku podsetivši na cilj EU da se do 2050. postigne emisija nula.

foto: Kurir Printscreen

Prvo se panelistima obratio Miroslav Lutovac koji je na samom početku rekao da svi potrošači pre svega očekuju konstantnu snabdevenost, te da svi potrošači žele da imaju energiju uvek i kada im treba.

foto: Kurir Printscreen

Odmah potom sledi cena, a kad je reč o ceni struje za privredu ona želi da ima i predvidivost troškova.

Dragan Vlaisavljević se složio sa prethodnim panelistom rekavši da energetsku stabilnost čini neprekidno snabdevanje, cena i predvidivost troškova za industriju.

foto: Kurir Printscreen

Milan Zdravković je rekao da je kad je reč o gasu obezbeđena energetska sigurnost i stalno i neprekidno snabdevanje gasom.

foto: Kurir Printscreen

On je dodao da će Srbija u bliskoj budućnosti imati mogućnost diversifikacije ponuda. Energetska strategija Srbije o kojoj je govorila i potpredsednica vlade prevazilazi resor jednog ministarstva a koja treba da obezbedi sigurnu snabdevenost energentom po prihvatljivoj ceni.

Andrej Tučnin sa čela NIS poručio je da je kovid imao veliki utacij ne  samo na nas nego na sve kompanije na svetu. Pandemija je veliki izazov sa dva velika problema - prvo cenu barela nafte zbog čega su sve kompanije strahovale od kolapsa, a drugi problem bio je drastičan pad potrošnje i kupovine goriva.

foto: Kurir Printscreen

Tučnin je dodao da su mart, april i maj bili najteži meseci za naftnu industriju posebno jer je kad je reč o avio-gorivu potrošnja bila nula.

Igor Radoš je rekao u njihovim fabrikama mineralnih đubriva i fosforne kiseline proizvodi roba od koje čak 70 odsto odlazi na evropsko tržište a onda objasnio i kako su uspeli da smanje potrošnju energije koristeći nekonvencinalne izvore energije.

foto: Kurir Printscreen

Posle izrađene studije shvatili da bi energija mogla triput manje da ih košta, te su stoga rešili da izgrade spalionicu otpada i pogon za pirolizu koji će im obezbediti energiju za njihove potrebe.

Šagovnović je u razgovoru sa panelistima primetio da bi mnoge kompanije mogle da pređu na obnovljive izvore energije pre svega zarad vlastite uštede poput solarnih panela i slično.

foto: Kurir Printscreen

Vlaisavljević je potom rekao i da nam u narednom periodu pre svega sledi proces karbonizacije u skladu sa pravilima EU kao najzahtevniji i onaj koji iziskuje najviše sredstava. Kad je reč o malim i srednjim preduzećima, ona mogu da se uključe u proizvodnju delova, recimo propelera, kad je reč o vetroparkovima u Srbiji. On je dodao da je Nemačka otvorila veliki broj radnih mesta baš u sektoru obnovljive energije. 

foto: Kurir Printscreen

PANEL 2: EKONOMSKA TRANZICIJA U CIRKULARNU

11.40 - Strategija prelaska na CE/Nezamenljiva vrednost već postojećih resursa/CE donosi nova radna mesta i inkluzivna društva

Panelisti drugog panela su: 

Siniša Mitrović, direktor, Centar za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije

Dušan Vasiljević, direktor, Western Balkans Consulting Global

Goran Vujić, direktor, Centar izvrsnosti za cirkularnu ekonomiju i klimatske promene

Andrea Radonjić, menadžer javnih i relgulatornih poslova, Coca-Cola HBC Srbija

Slobodanka Cucić, menadžerka korporativnih poslova, Apatinska pivara

Predrag Nenin, menadžer upravljanja kvalitetom i zaštitom životne sredine, Dijamant 

Paul Hickey, ekonomista EIB

Moderator je Aleksandar Macura, direktor, RES Fondacija.

foto: Kurir Printscreen

Moderator Macura je na samom početku načinio uvod na temu šta je to cirkularna ekonomija.

- Nije ta pandemija takav bauk, koliko su klimatske promene izazov za Srbiju - rekao je Siniša Mitrović kao prvi panelista dosavši da proces cirkualarne ekonomije zahteva promenu čitave promene državne arhitekture jer ovaj pojam prevazilazi resor jednog ministarstva, a na prvom mestu su finansije i pristup njima.

foto: Kurir Printscreen

Mitrović je rekao da je u biznis u Srbiji sada ušetao trend razmišljanja smanjenja troškova a korona epidemija nas je u tom smislu opametila. On je dodao i da se industrijska simbioza ušetala u Srbiju za vreme ove pandemije pa tako multinacionalne kompanije sarađuju sa mikro-preduzećima koja sada od otpada velikih kompanija prave i plasiraju potpuno nove proizvode.   

Goran Vujić je na samom uključenju rekao da mu je drago na učešću u ovom panelu, pre svega što je u vremenu pandemije korone ovako video svoje drage prijatelje a pre svih svog školskog druga kog nije video decenijama a evo video ga je sad baš na ovom panelu!  

foto: Kurir Printscreen

- Naše mišljenje je da ono što je vezano za cirkularnu ekonomiju jeste izuzetan kadar, a glavna naša misija jeste da oformimo kadar koji će moći izađe u susret svim zahtevima, a glavni izazov cirkularnoj jeste linearna ekonomija.

- Cirkularna ekonomija je meni i mojoj kompaniji otvorila oči, mi smo je i ranije upotrebljavali a da možda nismo ni znali za to, ali Privredna komora nam je svojoj akademijom otvorila oči - rekla je Slobodanka Cucić.

foto: Kurir Printscreen

- Pošto mi pravimo pivo, imamo fabriku za preradu vode koja čista odlazi u Dunav, a kao nusproizvod dobijamo biogas koji ponovo koristimo u procesu proizvodnje kao suvu paru, čime smanjujemo korišćenje energije i gasa - kazala je i dodala da su tako potrošnju prirodnog gasa smanjili za 7 odsto. 

Slobodanka je dodala se čak i suva materija koja ostaje posle piva koristi u stočnoj ishrani ali i ishrani jelena.

Pol Hiki, predstavnik Evropske investicione banke, obratio se na engleskom jeziku učesnicima panela rekavši da se izvinjava što ovom prilikom ne govori srpski jer na našem jeziku ne može da izlaže na ovom nivou. On je rekao da je njegova banka uložila više od tri milijarde u Zapadni Balkan i u Srbiju kako bi se infrastrukture tih zemalja približile nivou onih u EU. EIB kako je on rekao ulaže bilion evra u klimatske promene.

Kad je reč o cirkularnoj ekonomiji, on je rekao da je u projekte ovog tipa u poslednjih pet godina uloženo više od 2 milijarde evra poput biogasa, promene namene starih zgrada... 

foto: Kurir Printscreen

Predrag Nenin rekao je da je u njegovoj kompaniji krenuto od devize da otpada uopšte i ne bude. Iako nemaju pogon za biogas i preradu otpada oni ostatke svojih proizvoda koji delom idu u stočnu hranu a delom u otpad plasiraju drugim kompanijama koje se bave proizvodnjom biogasa. 

foto: Kurir Printscreen

On dodaje i da sve njihove proizvode kojima je na tržištu istekao rok trajanja uzima nazad i plasira kompanijama koje se bave proizvodnjom biogasa. Reč je o više hiljada tona nuspoizvoda, a Nenin podseća da 1 kilogram masnoće generiše energiju kao kilogram mazuta.

Andrea Radonjić je rekla da njena kompanija procenjuje pažljivo svaki korak u proizvodnji kad je reč o održivosti, kao i da je voda u srcu njihove proizvodnje, a da su već godinama prepoznati kao lideri u održivosti.

foto: Kurir Printscreen

- Smanjili smo potrošnju vode od 2007. do 2019 u proizvodnji na litar pića čak 53,8 odsto i skoro za isti procenat smanjili smo i potrošnju energije tako da sad svu električnu energiju crpimo iz obnovljivih izvora - rekla je Radonjićeva dodajući da je zaštita životne sredine i pored pandemije kovida jedna od gorućih tema. Ona je dodala da je povećan procenat recikliranog dela u ambalaži kako bi se smanjila količina ambalažnog otpada, a na tom polju je ostvareno smanjenje od 295 tona ambalažnog otpada.

Dušan Vasiljević je rekao da Srbija mora da se uklopi u ekonomsku tranziciju koja se dešava u čitavom svetu, te da je ona dvodimenzionalna - društvena i tehničko-tehnološka što znači da za to moramo imati alate koje nam pruža nova tehnologija poput digitalizacije koja pruža mogućnost upravljanja privrednim procesima. 

foto: Kurir Printscreen

 (Kurir.rs)

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...