Patrijarh Irinej učio nas je da nam biti čovek nije dosta samo rođenjem već da je to težnja kojoj celog života stremimo i nikad ne smemo od toga posustati, rekao je danas protojerej-stavrofor Petar Lukić u svojoj besedi nad odrom upokojenog poglavara SPC.
Lukić se oprostio od patrijarha u ime beogradskih i karlovačkih sveštenika, Eparhije niške i svih učenika prizrenske Bogoslovije, kojima je Irinej bio profesor.
U svojoj besedi posvećenoj liku i delu patrijarha, Lukić je kazao da se Irinej na svom životnom putu bogatio ljudskim vrlinama, a naročito smirenjem kojim je ne samo sva iskušenja preovladavao, nego i ljude različitih stanovišta pridobijao za dijalog.
Ističe da njegov dolazak na tron srpskih patrijaraha, posle patrijarha Pavla, čije je, podseća, poštovanje već za života bilo ogromno u narodu, nije bio lak.
- Nije bilo lako preuzeti kormilo srpske crkve nakon patrijarha Pavla, ali patrijarh Irinej je bez imalo opterećenja nastavio u duhu najbolje tradicije naše crkve i sve godine svog patrijarhovanja posvetio suočavanju sa svim problemima koji su opterećivali crkvu - rekao je Lukić.
I dan-danas se, kaže, pamte njegove reči koje je izgovorio stupanjem na tron srpskih patrijaraha - da će njegov program rada biti samo i jedino Jevanđelje Isusa Hrista.
Navodi da će se plodovi tog rada i odluke, koje su, ističe, uvek služile na dobrobit crkve, tek pokazati kao hrabre i korisne.
Lukić naglašava da je blagost patrijarha Irineja uvek pratila njegova odlučnost i razboritost, a koje su, kaže, naročito značajne osobine za poglavara crkve u svakom vremenu, a naročito u poslednjih 10 godina.
NE PROPUSTITE
Istovremeno, kaže da se čuvao od gordosti i mišljenja o sebi kao "o nekoj veličini" i kao takav je, dodaje Lukić, bio primer smirenja, dobrote i čestitosti.
Uvek je, naglašava, nalazio vremena i za druge, bilo da su u otadžbini ili u rasejanju.
U jednom teškom vremenu, podseća Lukić, kao episkop niški, Irinej je našao snage da obnavlja stare i porušene hramove i gradi nove.
- Kao patrijarh nastavio je svoj pastirski, ali i graditeljski rad. Biser tog graditeljstva jeste ovaj velelepni Hram Svetog Save o kome se, ne samo kao patrijarh, već i kao episkop niški starao - rekao je Lukić.
Dodaje i da nema njegovog učenika iz Prizrena koji ne pamti patrijarha po njegovom blagom osmehu, a koji je, kaže, bio plod njegovog smirenja.
- Od tada pa do kraja svog zemaljskog života ta blagost ga nije napustila i retko ga je iko kao profesora ili vaspitača, episkopa niškog, a kasnije i patrijarha, pamtio drugačije - rekao je Lukić.
NE PROPUSTITE
Ako je, kaže, nekom učeniku ili svešteniku i skrenuo pažnju na njegovo ponašanje ili uputio kritiku zbog nekog prestupa, to je činio pažljivo i obazrivo i taj je osećao, dodaje Lukić, da je njegova strogost pravedna.
(Kurir.rs/Tanjug)
NE PROPUSTITE
