Najveći problem kod nasilja u porodici jeste to što žrtve najčešće ne znaju da prepoznaju fizičko i psihičko nasilje, koje se, ukoliko se ne otkrije na vreme, uglavnom završava ubistvom.
Prema podacima iz Autonomnog ženskog centra, muškarci su nasilni u 85% slučajeva porodičnog nasilja i 95% slučajeva partnerskog nasilja, što pokazuje da nejednakost moći i preraspodela resursa utiču i na zloupotrebu moći i nasilničko ponašanje.
Nasilje se događa zbog patrijarhalnog sistema vrednosti, kao i rodnih uloga koje nameće društvo - kako žene treba da se ponašaju i kakva prava imaju muškarci pri kontroli takvog ponašanja, uključujući pravo da ugroze nečiju bezbednost – kaže za Kurir Jovana Markulić, socijalna radnica u Autonomnom ženskom centru.
Psihičke i fizičke posledice nakon pretrpljenog nasilja
Nasilje najčešće počinje neprimetno, postepenom kontrolom i izolacijom partnerke, vređanjem i omalovažavanjem. U prvoj fazi obično kreće verbalno psihičko nasilje, a zatim to prelazi u neki drugi vid nasilja – fizičko, ekonomsko ili seksualno. U mnogim slučajevima, iako žrtva prekine zajednicu u kojoj je trpela nasilje, nasilje se nastavi zloupotrebljavanjem dece protiv majke. Većina njih se tada odlučuje da potraži pomoć, pre svega porodice i prijatelja. U ovoj fazi je reakcija okoline izuzetno važna – ukoliko žrtve dobiju podršku, pre će izaći iz kruga nasilja.
Posledice se negativno manifestuju na mentalno zdravlje žene, na njeno samopouzdanje i samopoštovanje, veru u sebe, ali se promene dešavaju i u njenom odnosu prema drugim ljudima. Žrtve su sklone da krive sebe za nasilje koje im se dešava, pa samim tim osećaju krivicu i stid, iako je za nasilje odgovoran samo onaj ko ga čini, tj. nasilnik – ističe Anja Zečević, socijalna radnica Autonomnog ženskog centra.
Nasilje u porodici utiče na fizičko i reproduktivno zdravlje žene i predstavlja jedan od vodećih uzroka povreda zbog kojih se žrtve obraćaju za medicinsku pomoć.
Kao posledica fizičkog nasilja nastaju različite mehaničke i fizičke povrede, a ginekološki problemi, često dugotrajni i ponavljajući, mnogo su češći kod žena koje su iskusile seksualno nasilje. Samo nasilje predstavlja veliki stres za žene i utiče na njihov imunološki sistem, što olakšava pojavu mnogih bolesti - naglasila je psiholog i REiKBT psihoterapeut Nevenka Ivanović.
I deca izložena nasilju
Mnogobrojna istraživanja pokazala su da se deca koja su izložena nasilju suočavaju sa različitim razvojnim, emocionalnim i socijalnim problemima. Deca su često žrtve na koje se prenosi nasilje prema njihovim majkama. Ona su često zloupotrebljavana, a stavovi i vrednosni sistem nasilnika utiču na ono što će deca usvojiti kao svoj sistem vrednosti, zbog čega nije retko da deca koja odrastaju u porodicama u kojima ima nasilja počnu i sama da ga čine – prema drugoj deci ili, kasnije, u svojim partnerskim vezama. Devojčice iz ovih porodica češće postaju žrtve nasilja u detinjstvu i u odraslom dobu.
Iako neka deca nisu žrtve nasilja u porodici, ona mogu biti svedoci, što ne umanjuje posledice koje ona imaju usled izloženosti nasilju, jer je svako nasilje u partnerskom odnosu i porodici istovremeno i nasilje prema deci. Jedna od posledica je promena u ponašanju dece, bilo da se radi o povlačenju, razdražljivosti i sklonosti fizičkom i verbalnom nasilju. Posledice koje trpe deca povezane su sa njihovim uzrastom i dužinom trajanja izloženosti nasilju - dodala je Ivanovićeva.
