Praznici su vreme za opuštanje i slavlje, ali ne smemo da se opustimo kada je u pitanju korona.
Proslava vrlo brzo može da nam presedne ako ne preduzmemo odgovarajuće mere predostrožnosti. Ovo u intervjuu za Kurir upozorava Marijan Ivanuša, direktor kancelarije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Srbiji, upitan kako da se - usred pandemije koronavirusa - ponašamo tokom predstojećih novogodišnjih praznika.
Kakav je vaš stav o merama koje treba primeniti tokom novogodišnjih praznika?
- Ovih dana ukupan broj umrlih zbog kovida 19 u Evropi prevazišao je pola miliona. Veliki broj umrlih jasan je pokazatelj kako treba da se ponašamo tokom praznika i koliko su mere još uvek neophodne. Praznici su vreme za opuštanje i slavlje, ali ne smemo da se opustimo kada je u pitanju korona. Proslava vrlo brzo može da nam presedne ako ne preduzmemo odgovarajuće mere predostrožnosti. Predstojeći praznici predstavljaju izuzetan rizik za brzo pogoršanje epidemiološke situacije, koja je i bez toga izuzetno ozbiljna. Ova Nova godina i Božić su prilika da se zapitamo ko je ona osoba koja nam najviše znači i da te praznike posvetimo toj voljenoj osobi i praznujemo u okviru najuže porodice. Apsolutno ne preporučujem posete prijateljima, komšijama i široj rodbini.
Epidemiolozi čak kažu da bi, ukoliko ne shvatimo ozbiljno situaciju, porast broja zaraženih mogao da skoči oko Božića...
- Trenutni talas je izuzetno ozbiljan i ako se na to nadogradi još veći broj novoobolelih, u smislu dodatnog talasa, to bi bilo baš tragično. Imali smo prilike da vidimo da se epidemiološka situacija pogoršala u svakoj situaciji u kojoj smo se opustili i nismo poštovali mere. Iako vrlo komplikovana i teška, situacija sa ovim virusom pokazuje određenu pravilnost - ako poštujemo mere, situacija je bolja, a ako ne, virus nastavlja da se prenosi, više ljudi se razboleva, a nemali broj umire. Tako da, ako se Nova godina u Srbiji bude slavila na uobičajeni način, sedam do 10 dana posle Nove godine imaćemo rezultate koji svakako neće biti povoljni, a mogu biti i zastrašujući. Sada vidimo da se situacija smiruje i, ako nastavimo s primenom mera, verujem da ćemo moći da očekujemo olakšanje i poboljšanje situacije.
Prema vašoj oceni, da li su građani Srbije previše opušteni tokom ove pandemije?
- Imamo prilike da vidimo da nema prevelike razlike u ponašanju ljudi od države do države. Ljudi se svuda vrlo slično ponašaju. Mere ipak treba da su prilagođene lokalnoj situaciji i kulturi, a sve sa ciljem da se spreče okupljanja ljudi, obezbedi fizička distanca, koriste maske i poštuje respiratorna higijena i higijena ruku. Ono što je deo mera koje su potrebne da bi se smanjio prenos virusa nije u skladu s prirodom čoveka kao socijalnog bića. To se posebno vidi u zemljama u kojima je blizak kontakt deo kulture, a Srbija je jedna od njih. Vidimo to po skoku broja novoobolelih kada se mere ne poštuju, ali, s druge strane, videli smo i tokom proleća i leta da, kada ljudi poštuju mere, omogućeno je poboljšanje epidemiološke situacije u maju i septembru. Kako trenutni talas nije još uvek pod kontrolom, treba da uložimo dodatne napore i bitno smanjimo broj novoobolelih.
Širom sveta počinje vakcinacija. Koliko vremena treba da prođe dok ne usledi smirivanje epidemiološke situacije?
- Nedavne vesti o vakcinama donele su nam nadu i počinjemo da vidimo svetlo na kraju tunela, koje postaje sve jače kako sve više zemalja preduzima korake da se pripremi za vakcinaciju. Ali moramo imati na umu da, iako će vakcine pomoći da se okonča pandemija, one neće odmah sve rešiti. Kako se kriza kovida 19 nastavlja, još uvek moramo preduzeti sve neophodne mere da sprečimo širenje virusa i umiranje. Trajaće više meseci, kako bi se vakcinisao dovoljan broj ljudi da bismo smanjili teret epidemije. U zavisnosti od raspoloživosti vakcine, spremnosti ljudi na vakcinaciju i samu organizaciju vakcinacije, to može trajati i više od jedne godine da bi svet mogao da predahne od ove epidemije. Svakako očekujemo da će 2021. doneti normalizaciju situacije u Srbiji. Ako ne ranije, onda bar u drugoj polovini godine.
O raspodeli vakcina među državama sveta
NIKO NIJE SIGURAN DOK SVI NISU SIGURNI
Mislite li da će vakcine biti ravnomerno raspodeljene širom sveta? Već slušamo priče kako su ih najbogatije zemlje maltene preotele...
- Vakcine su globalno javno dobro. U interesu je svih zemalja da vakcina bude dostupna širom sveta. Svet je globalno selo. Neće doći do istinskog globalnog - uključujući i ekonomskog - oporavka ukoliko svi delovi sveta ne budu mogli da stave prenos virusa pod kontrolu. S druge strane, kao što smo i kroz istoriju videli, najbogatiji uvek žele da prvo reše situaciju u svojoj zemlji. Zato je SZO i pokrenula Kovaks inicijativu kako bi omogućila da vakcine postanu dostupne i siromašnijim zemljama. U Kovaks inicijativu, čiji je cilj dostupnost vakcini, uključilo se više od 180 država, i bogate i siromašne. Plan je da se u 2021. preko ove inicijative obezbedi više od dve milijarde doza vakcina. Iako među liderima postoji želja da prvo zaštite svoj narod, odgovor na ovu pandemiju mora biti kolektivan - niko nije siguran dok svi nisu sigurni.
Kurir.rs/ Boban Karović
NE PROPUSTITE
