BEOGRAD - Odeljenje istorijskih nauka SANU konstatovalo je danas da se tokom proteklih nekoliko dana razvila hajka povodom, kako navode, netačno intepretiranog intervjua predsednika SANU Vladimira Kostića, koji kao zaključak ima da Akademija ništa ne radi u vezi sa pitanjima vezanim za Kosovo i Metohiju.
Iz SANU ističu da se takvi zaključci zasnivaju ili na namernom širenju neistina ili na totalnom nepoznavanju odgovarajućeg angažovanja SANU, a to bi se, kažu, moglo izbeći uvidom u sajt Akademije i praćenjem ostalih oblika njenog informisanja javnosti.
Uz to pitanje, navode, u javnosti se izriče i paušalna optužba o zabrani izložbe o Jasenovcu u SANU, koja je, kažu, takođe lišena svakog utemeljenja i dodaju da ona nije ni planirana pod tim naslovom.
Zbog toga, Odeljenje skreće pažnju da oblast KiM, kao središnji deo Stare Srbije, predstavlja važan deo interdisciplinarnih naučnih istraživanja SANU od njenog osnivanja do danas.
Iz Odeljenja ukazuju da, ne umanjujući veliki doprinos prethodnih generacija, u središte posebne naučne pažnje pitanje KiM je došlo 80-ih godina prošlog veka, objavljivanjem kapitalnog dela "Zadužbine Kosova".
To je, ističu, podstaklo istraživački zamah koji traje sve do danas.
Svesna izuzetnog mesta te oblasti u istorijskoj svesti našeg naroda, SANU je poslednjih nekoliko decenija kontinuirano nastojala da što dublje naučno osvetli problem u njegovom balkanskom i evropskom kontekstu, dodaje se u saopštenju Odeljenja.
Rezultati tih istraživanja, navode, privlače veliku pažnju širokog kruga inostranih istraživača.
Samo u periodu od 1990. do 2007. godine objavljeno je, ukazuju, više od 536 bibliografskih jedinica posvećenih KiM, čiji se popis nalazi u radu "Kosovo i Metohija" u izdanjima SANU, njenih odeljenja, odbora i instituta, Kosovsko-metohijski zbornik 7 (2017), 215-303.
Istraživanja te teme sa pođednakim intenzitetom nastavljena su do danas, kažu iz Odeljenja SANU.
Pedesetogodišnji rad na pribiranju istorijske građe i njenom kritičkom priređivanju rezultirao je objavljivanjem voluminozne (42 toma) zbirke Dokumenti o spoljnoj politici Kraljevine Srbije 1903-1914. godine.
Unutar sedam knjiga građe objavljeno je 15.761 dokumenata, od kojih se značajan broj tiče prilika na Kosovu i Metohiji.
Celokupan materijal (29.279 stranica teksta) neposredno po objavljivanju 2015. godine je digitalizovan i tako postao neposredno dostupan javnosti, ukazuju iz Odeljenja.
Duboko svesna značaja temeljnih naučnih proučavanja KiM za razumevanje prošlosti i promišljanje o budućnosti tih starih srpskih zemalja, SANU je još 1983. godine osnovala Međuodeljenjski (sada Akademijski) odbor za proučavanje Kosova i Metohije, navodi se u saopštenju.
U njegovim okvirima odvija se stalna istraživačka aktivnost, čiji se rezultati objavljuju pre svega u časopisu Kosovsko-metohijski zbornik, čija se 8. sveska pojavila ove godine.
Odbor je organizovao i čitav niz okruglih stolova i naučnih skupova posvećenih našoj južnoj pokrajini, koji su rezultirali značajnim zbornicima radova.
Poslednji u nizu tih naučnih skupova "Rezultati dosadašnjih i pravci budućih istraživanja srpskih narodnih govora Kosova i Metohije" održan je oktobra 2019, a zbornik saopštenja sa tog skupa u pripremi je za štampu.
Članovi tog akademijskog odbora bili su najzaslužniji i za organizovanje velike izložbe Srpsko umetničko nasleđe na Kosovu i Metohiji: identitet, značaj, ugroženost održane u Galeriji SANU krajem 2017. godine, koju je videlo više od 50.000 posetilaca, i pratilo publikovanje obimnog kataloga i veoma sadržajne knjige s nizom značajnih tekstova.
U okviru projekata Odbora, navode iz SANU, radi se sistematski na digitalizaciji i proučavanju jezičke, istorijske, umetničke i etnološke spomeničke građe sa Kosova i Metohije.
Naravno, na Kosovo i Metohiju se obraća pažnja i u okviru drugih odbora na staranju Odeljenja istorijskih nauka SANU.
U okviru Odbora za istoriju umetnosti obavlja se već 14 godina prikupljanje i digitalizovanje starih dokumenata i fotografija koji se tiču umetničkih spomenika na KiM, pa ta baza sadrži već preko 55.000 visokokvalitetnih skenova.
Na osnovu nje, u Odboru je pripremljena i krajem 2018. izdata knjiga s detaljnom građom o crkvi Svetog Đorđa u Rečanima kod Suve Reke, srušenoj miniranjem 1999, a u toku je priprema još nekoliko publikacija o spomenicima uništenim 1999. i 2004. godine.
Takođe, dodaju iz SANU, pri Odboru za onomastiku SANU tokom više proteklih decenija sakupljena i obrađivana obimna onomastička građa sa Kosova i iz Metohije, koja se sada prevodi u digitalnu formu i priprema za internet prezentaciju.
Nedavno osnovani Akademijski odbor za srpsko pitanje organizovao je proteklog leta naučni skup Secesija sa stanovišta unutrašnjeg i međunarodnog prava i njene političke posledice, posvećen prvenstveno secesiji Kosova i Metohije, koji je rezultirao već objavljenim zbornikom radova.
Potpuno je pripremljena i velika naučna konferencija Zaštita, očuvanje i afirmacija srpskog kulturnog nasleđe na Kosovu i Metohiji planirana za novembar 2020, a odložena zbog epidemiološke situacije za proleće 2021. godine.
Podsećaju i da je SANU jedina institucija koja je skorašnji unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji, iniciran od strane Predsednika Republike, dovela do rezultata objavljenih u publikaciji Učešće Srpske akademije nauka i umetnosti u unutrašnjem dijalogu o Kosovu i Metohiji.
Sarađujući na izradi te knjige, Odeljenje istorijskih nauka je argumentovano osudilo nezakonitost i nasilje prilikom otimanja južne pokrajine.
Dodaju da su veliki doprinos SANU dali i drugi instituti - Etnografski, Muzikološki, Vizantološki, Balkanološki, Geografski i Institut za srpski jezik - istražujući odgovarajuće aspekte "našeg nacionalnog blaga".
Očevidno je da se radi o jednom veoma angažovanom pristupu Akademije, naročito poslednjih godina, konstatuje se u saopštenju.
Zbog toga je, ističu, osporavanje tih napora i postignuća potpuno neopravdano, isto onako kao i sasvim maliciozno i neosnovano spočitavanje SANU da je neko u njoj zabranio održavanje izložbe o Jasenovcu.
Naprotiv, kažu da je u Akademiji i u Odeljenju istorijskih nauka učinjeno sve da se stvore materijalni i svi potrebni naučni i stručni uslovi za ostvarenje izložbe pod nazivom Totalni genocid, ali ona je morala biti odložena pošto nije bila pravovremeno pripremljena.
Izložba, nažalost, nikada nije održana, jer je njen autor ubrzo preminuo.
Iz Odeljenja ističu da naučno angažovanje u prethodnih nekoliko godina o KiM ne bi dosegnulo tako visok nivo aktivnosti bez trajne podrške Izvršnog odbora SANU na čijem je čelu akademik Vladimir S. Kostić.
Ukazuju da je on lično bio i inicijator mnogih aktivnosti vezanih za proučvanje Kosova i Metohije i zdušno ih je podržavao.
Poslednji gest u tom smislu je, navode, uspostavljanje saradnje između SANU i Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, u okviru koje je započet rad na organizovanju i ostvarivanju većeg broja naučnih projekata i drugih vidova pomoći ovom univerzitetu.
Zaključak Odeljenja je da nijedna naučna institucija u zemlji nije dala toliki doprinos u svestranom izučavanju Kosova i Metohije koliko je to učinila i čini SANU.
(Kurir.rs/Tanjug)
NE PROPUSTITE
