Krađa dela od vr
ednosti u muzeju Vožda Karađorđa u Radovanjskom lugu je šokirala javnost. Put kradljivaca umetnina je neizvestan, a šteta koju nanose je ne samo materijalna, već i duhovna. Zato su se mere bezbednosti mnogo promenile od poslednje krađe Renoarove "Kupačice" iz Narodnog muzeja u Beogradu 1996. godine. Gordana Grabež, operativni direktor Narodnog muzeja kaže da se svi prostori u okviru muzeja obezbeđuju kako fizički, tako i tehnički.
"Znači, postoji tehničko obezbeđenje i fizičko, to su naše kolege koje možete da vidite u izložbenim prostorima, a njima pomaže čitav niz tehničkih pomagala u vidu video nadzora, sistema dojava, detektora, senzora na dodir, operativnih sistema", navodi ona. Stručnjaci tvrde da se krađama brzo ulazi u trag, a da prevareni mogu da budu samo kupci jer često kupe kopiju verujući da je neka slika original.
Nikola Kusovac, bivši šef odeljenja za istoriju umetnosti Narodnog muzeja naglašava da ozbiljne kolekcionare savetuje da za svako delo moraju da izrade propratnu dokumentaciju. Ako je nestalo delo od značaja, u potragu može da se uključi i Interpol. Put krijumčara najčešće ide do kolekcionara ili stručnjaka koji procenjuje delo, a pred kojim su dva puta - da ga kupi i preproda za višemilionsku cifru ili da prijavi policiji, jer se takvim krađama pre ili kasnije uđe u trag.
OVDE MOŽETE DA PRATITE UŽIVO KURIR TV
NE PROPUSTITE
