Istoričar Boriša Radovanović iz Kragujevca posetili smo na Sretenje kako bismo predstavili značaj Sretenjskog ustava, koji je nesumnjivo bio ogroman za Srbiju 19. veka i njen parlamentarni i pravni sistem.
"To je jedan od najvažnijih naših akata koji je donet 1835. godine. Donet je na kraju jednog istorijskog procesa koji je započet Prvim ustankom koji isto pada na Sretenje. Tako da se ta dva dana poklapaju i otuda su istoričari i državotvorci kasnije odlučili da se obeležava kao državni praznik", otpočeo je Radovanović.
Značaj tog pravnog akta ogleda se i danas.
"Udaren je temelj moderne srpske države. Taj akt je ovde donela Skupština, zasedala je tri dana na ovoj livadi, nije postojala ova zgrada. Ona je podignuta za vreme druge vlade, u periodu Miloša Obrenovića 1858. godine, ali je na ovoj livadi napravljena tribina na koju se popeo knez sa svojim crkvenim velikodostojnicima. Skupština je brojala 2400 deputata", objasnio je istoričar.
Ovim aktom se po prvi put u našoj državnopravnoj istoriji uvodi Skupština kao isnstitucija i na osnovu njega je stvaran celokupan državni život Srbije.
OVDE MOŽETE GLEDATI KURIR TV UŽIVO
NE PROPUSTITE
