Vitka lutka sa plavom kosom, u kupaćem kostimu, sa crvenim sandalama i žutim peškirom. Tako je Barbi izgledala kada se pojavila. Iako je nekoliko puta raskidala sa šarmantnim Kenom, ponovo su zajedno. Oni koji su voleli ove igračke uglavnom su imali više barbika, a svaka od njih dobijala bi posebno ime.
- Svaka je imala svoju priču, svaka je imala svoju porodicu, svog ljubimca, pravila sam im garderobu od malena. Možda sam još bila u vrtiću kada sam naučila da im pravim haljinice. Sve u svemu, bukvalno, najlepši deo mog detinjstva. Obeležile su mi ceo taj period i dan danas mi je krivo što se više ne igramo njima - kaže Jovana Stajić.
Iz vrtića tvrde da je najvažnije da igračkama deca razviju svoju kreativnost.
- Deca nisu puki konzumenti onoga što im se nudi. Mi u vrtićima najčešće koristimo polustrukturirani i nestruktirirani materijal za igru sa decom zato što u takvim igračkama deca razvijaju svoju kreativnost i maštovitost - navodi Ivana Bugarin, vaspitač.
Barbi i Ken su obeležje popularne kulture koja se među generacijama razlikuje. Zbog toga je razumljivo što se danas deca igraju nečim drugim. Važno je samo da to ne budu rodno označene igračke, poručuju sociolozi.
- To sve ne mora da bude polno određeno. Kao što ni dečaci koji dobiju pištolje i mačeve neće za 10 godina nikoga upucavati stvarno, ne treba ni devojčice, zaista, da budu osuđene na kujnu, na mala kolica sa bebama jer budućnost treba da im bude raznovrsna i treba same da se opredele - istiće Zorica Mršević sa Instituta društvenih nauka.
Najskuplja Barbika na svetu prodata je za više od 300.000 dolara da bi se sakupio novac za Fondaciju za istraživanje raka dojke.
NE PROPUSTITE
