Proizvođač šljivovice, rakije koja će se uskoro naći na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, Stanimir Minić iz Donje Trepče ohrabren je ovogodišnjim rodom crvene ranke.
"Ako se po jutru dan poznaje, evo i kod nas se poznaje kakva će biti godina. već se nazire cvet, vidi se po pupljcima da je solidno rodila. Biće dovoljno šljive za koju ceo svet zna i koja dokazuje kvalitet stotinama godine unazad", kaže ona.
Za dobru šljivovicu je najvažnije da plodovi budu zreli, da komina kad previre ne dođe u kontakt sa mušaricom.
Nakon pečenja ovaj proizvođač rakiju skladišti u burad i posle pet, šest godina i promene nekoliko buradi, vidi se njen kvalitet i potencijal.
Inače, šljivovica je tek od 2016. godine iz EU dobila sertifikat o geografskom poreklu i od tada nosi zaštićeno ime "srpska šljivovica".
Etnolog u Narodnom muzeju Čačak Snežana Šaponjić kaže da pravljenje rakije ima dugu tradiciju u našem narodu.
"Sa sigurnošću možemo da kažemo da se pravi još od doba Nemanjića, ako taj proces proizvodnje nije i stariji. Za vreme turskog ropstva bila je nešto slabija proizvodnja rakije, ali od 18. veka, pogotovo od 19. veka, nakon oslobođenja Srbije od Turaka, proizvodnja rakije proizvodnja rakije je dobila na ceni", objasnila je ona.
Dr Branko Popović iz Instituta za voćarstvo Čačak kaže da potencijal imamo, da imamo vrhunskih šljivovica, a zadatak je da se te količine povećaju.
Inače, 70 odsto roda šljive završi u rakiji.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
