Zavisnost od video-igrica zavedena je na listu bolesti zavisnosti Svetske zdravstvene organizacije 2018. godine, a istraživanja pokazuju da je među pacijentima najviše onih koji imaju oko 25 godina.
Međutim, postoje i oni koji se profesionalno bave gejmingom, pronalaze benefit u igranju i uspevaju da kontolišu vreme provedeno za računarom.
Milica igra video igrice više od 10 godina. U proseku na kompjuteru dnevno provede dva sata, igrajući sims, kanter strajk ali i mnoge druge igre. Za sebe kaže da nije zavisnik od igara i da joj gejming pomaže u kanalisanju negativne energije.
"Kroz te nasilne igre vežbate veštinu, brzinu, reflekse", navodi ona i dodaje da nikada nije zapostavila obaveze zbog gejminga.
Psihoterapeut Biljana Ćulafić objašnjava da prelazak svakog nivoa u igrici izaziva lučenje hormona sreće.
"Na veštački način deca i mladi podižu nivo adrenalina kod sebe, nivo hormona sreće serotonina i dopamina", objašnjava psihoterapeut.
Njene kolege psiholozi naglašavaju da se na ovaj način stiče i veštački utisak druženja ukoliko su gejmeri umrežani, pogotovo u ograničenim okolnostima u kojima se nalazi čitav svet.
Milica tvrdi da obožava gejming jer joj je doneo mnogo prijateljstva sa prostora bivše Jugoslavije.
"Gejming mi je pomogao u životu i da postanem bolja osoba", a kao tezu u svoju korist navodi primer iz skandinavskih zemalja gde se igre koriste u školama kako bi deca razvila maštu i druge sposobnosti.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
