Milica Rakić, trogodišnja devojčica je 17. aprila 1999. godine u 21: 45 uveče bila na noši u kupatilu.
Majka ju je ostavila samo na tren kako bi joj spremila krevet, a onda se čula jaka detonacija...
Zauvek su je, umesto mame, uspavale bombe.
Da je živa, danas bi imala 25 godina.
Bol je neizmerna i posle toliko godina, a tome svedoče i rupe od gelera koje su ostale na zgradi kuće u kojoj je stradala, koje roditelji ne diraju, već tamo stoje kao nemi podsetnik na strašni zločin.
Povodom godišnjice njene smrti, dan ranije posetili smo njen večni dom.
Do njenog groba na batajničkom groblju odvela nas je meštanka Batajnice, koja tamo radi. Spomenik od bordo mermera redovno briše, jer Miličine roditelje poznaje.
- Dolazi Žarko, njen tata, redovno na njen grob. Uvek je obučen u crno. Majka ne dolazi tako često jer je bolesna. Žarko stradaloj mezimici i posle 22 godine donosi sveže cveće - priča nam ona, pokazujući spomenik.
Na njemu se nalaze dve slike ovog malog anđela, a na poleđini je urezan potresan tekst, koji počinje sa dve bolne reči "Mojoj mrvici".
Ovo je tekst koji tamo stoji:
"Mojoj mrvici
Znaš mrvo moja,
kad vidim tvoje drugare
pustoš mi u duši vlada!
Oprosti mi zbog toga.
Reci mi mrvice moja,
kako to Bogu ponestaju anđeli?
Znam da si zbog toga otišla,
ali kako kada si i anđeo bila i ovde!
Reci mi anđele moj mali,
gde da idem gde da te tražim..."
Kurir.rs / Suzana Trajković
NE PROPUSTITE
