Miloš Šupica (85), srpski humanitarac iz Tenesija već više 25 godina pomaže srpsku decu i odrasle, a juče je u prostorijama SUBNORA ovaj humani čovek pomogao i borcima koji su ratovali za našu otadžbinu. On je na svečanosti uručivao zahvalnice i finansijska sredstva, medalje i zahvalnice borcima sa Košara i Paštrika. Pre toga održao je govor uz suze.
- Ovo je najveća čast koju sam u životu doživeo. Da budem okružen herojima. Da pomognem - počeo je on uz suze, pa nastavio:
- O mom narodu, mojoj braći, mnogo sam čuo. Znam šta su prošli, posebno na Košarama. Kad je počeo rat hteo sam da pomognem. Pomagao sam u lečenju ljudi, neke dovodio u Ameriku, slao pomoć - rekao je on.
Iako su od herojske bitke na Prokletijama prošle 22 godine, nije ih zaboravio. Novčana pomoć koju im je podelio mnogima znači kao kuća.
Saša Stevanović iz Kruševca zbog Prokletija, ali i porodičnih gubitaka danas živi u mraku. Struju nema već sedam godina zbog duga od 200.000 dinara. - Živim uz sveću, kupam se kod sestre. Tako živim. Svaka pomoć mi je dobrodošla - kaže Saša koji se 15 meseci borio za otadžbinu, a danas živi od 9.000 dinara socijalne pomoći.
Novčanu pomoć primila je i porodica Jugoslava Zorića, borca koji je preminuo pre dva meseca od raka, kao i supruga Alberta Andijeva koji je nedavno preminuo od korone.
- Teško je primati plakete i nagrade, a našeg Jugoslava više nema. Ipak, čast je, znači, a gospodinu Šupici veliko hvala - rekla je Verica Zorić.
Saša Milosavljević iz Kuršumlije, pripadnik 549. motorizovane brigade na Paštriku je u zasedama proveo više od 100 noći, na minus 15-20. Izgubio je stopalo zbog promrzlina, i danas živi u nemaštini.
- Pokušavam da ostvarim pravo vojnog invalida, a živim od toga kako me ko pomogne - sestra, majka, drugari... Pomoć ovog velikog čoveka mnogo mi znači - reče čovek koji osim izgubljenog stopala ima i posttraumatsko stresni sindrom.
Šupici su se na pomoći zahvalili i komandanti i pukovnici koji su vodili naše heroje te 1999. godine.
Kurir.rs / Suzana Trajković
NE PROPUSTITE
