Iako Zakon o rodnoj ravnopravnosti još uvek nije u primeni, najviše polemika u javnosti izazvala je jezička ravnopravnost. Prema tim izmenama, ženu kriminalca zvaćemo kriminalkinja, a ženu ubicu ubičica.
Odbor za standardizaciju srpskog jezika smatra da je to skrnavljenje standardnog knjiženog jezika i da u njemu nema mesta za vatrogaskinje, borkinje, advokatkinje i slično.
Ipak, postoje lingvisti i profesori koji kažu da srpski jezik nije dovoljno rodno osetljiv.
Predsednik Odbora prof. Sreto Tanasić za Kurir televiziju je rekao da srpski jezik, kao i drugi jezici, ne može da promeni svoju suštinu, strukturu i gramatiku.
"Veliki broj žena je koje govore da neće da se izdvajaju u svojoj profesiji, jer nisu zaslužne samo zato što su žene već zato što su nešto uradile", navodi Tanasić.
Dr Margareta Bašargin iz organizacije Ženske studije istraživanja kaže da rodno osetljiv jezik ne obuhvata samo jezičke oblike kojim se imenuju zvanja, titule, zanimanja žena.
"Tu su i načini na koje o ženama govorimo ili kako im se obraćamo", objasnila je dr Bašargin.
"Ako zvuči baš nespretno, možda ne bi trebalo insistirati po svaku cenu na ženskom obliku", navodi Perišić.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
