- Ne zna Miloš Jovanović iz sela Troštica ispod Golije jesu li mu teži bili oni dani na Košarama ili je mu je teže siromaštvo koje je sad pritislo i njega bolesnog i njegovu porodicu. Kad je bio na Košarama, kad su njegovi kući, majka Rosa i sestra Marina mislili da je poginuo, da im živ neće doći, i bilo je, kaže, neke nade da ga metak neće stići, sad, nade više nema. A, ko je, pita se Miloš, onako prosto, dobrodušno, kakav je već, iz siromaštva iščupao?
- Stigao nam račun za struju 20.000, kao kamen oko vrata! Dok smo mogli, plaćali smo, sad više nemamo. Ako ko može da razumi, nemamo. Sam bog zna koliko mi je teško da to izgovorim, ali, nema… - kroz teške suze govorila mi je juče Miloševa sestra Marina.
Miloš živi od destak hiljada dinara socijale. Od toga, teško oboleo, dobar deo da za lekove. Ostane tek par hiljada, a valja pregurati mesec dana, valja nešto jesti… I majka Rosa bolesna, i od njenih 15-tak hiljada invalidske penzije najveći deo ode za lekove, bolesna i Marina, i, teško je, pretško slušati priču i muku Jovanovića, kako jedva sastavljaju, ustvari, i ne sastave kraj sa krajem…
- Imamo kravu, čekali smo da se oteli, ono, na nevolju, dok sam bila u bolnici, uginu tele u njoj, drugo tele uginu nam u štali, a ja mislila da ga prodamo, da se od tih para nekako iščupamo, da barem račun za struju platimo - priča Marina.
Proletos, za Vaskrs, Jovanovići praznik dočekali i proveli uz pitu koju je napravila Marina, za drugo nisu imali, ručali na praznik i plakali za sofrom, kapale suze u tepsiju…
-Teško mi je što sve ovo moram da ti pričam, mnogo teško - zaplače ponovo Marina. Miloš je uz sve nevolje koje su ga snašle, uz ono što lekari zovu posttraumatski sindrom i težak šećeraš. Nema od njegovog rada ništa. Retko koja noć prođe da ne sanja ratne drugove, da ne sanja mrtva tela, raspolućene lobanje…
- Skoči onda sa kreveta pa na vrata, ponekad napolju dohvati sekiru, valjda da se brani, ne možemo da ga smirimo po svu noć, kad zaspi sanja ponovo i tako prolaze naši dani - priča Marina.
Pre pet šest godina Jovanoviće sam zatekao u Troštici u udžerici koja samo što se nije srušila. Krov je prokšnjavao, u zidovima od zemlje rupe kroz koje je ruka mogla da se provuče, "Kurir" i novopazarski dobrotvor Hido Muratović pokrenuli su akciju javili su se dobri ljudi, Miloševi kolege sa Košara, ovanovići su dobili novu kuću…
Bili su to dani sreće za Jovanoviće, tako retki u njihovom životu. Borili su se posle, kažu, koliko su mogli, sad dogorelo do nokata.
- Sad imamo krov nad glavom, ali, kako živeti, od čega, sve troje bolesni, da barem u nadnicu možemo, a, ne možemo… Pritisla sirotinja, sad strepimo da nam ne isključe struju, muka pusta, kako pod svećom da živimo - priča Marina.
Za ljude dobre volje, žiro račun Marine Jovanović, Komercijalna banka, 205- 9011007013986-02. Da sakupimo novac, da Marina barem struju plati, a siromaštvo, ono se ne može oterati, ono je njihov drug i saputnik.
Kurir.rs/Z. Šaponjić
NE PROPUSTITE
