Od 3. jula u zemljama članicama EU zvanično je zabranjena proizvodnja i prodaja jednokratnih plastičnih proizvoda. Od 28 članica, ovaj propis poštuje samo osam. Ova vrsta proizvoda čini čak 70 odsto otpada u morima, a Kurir televizija proverila je koliko je Srbija daleko od uvođenja ovog propisa.
Plastične čaše, noževi, viljuške, pa čak i štapići za uši u EU uskoro bi trebalo da odu u zaborav. Ipak, kod nas je situacija dosta drugačija.
Kako građani navode, često im se čini da je bolje i sigurnije ako koriste u restoranima plastični pribor.
Upotreba jednokratnih proizvoda za vreme pandemije smanjila je mogućnost od zaražavanja, ali je povećala količinu otpada jer se ovi proizvodi kod nas teško recikliraju.
- Postoje čak neke koje sadrže seme kukuruza ili se prave od bambusa ili kukuruznih vlakana i onda iz njih može da iznikne nova biljka. Ali kod nas je vrlo retko, ja mislim najviše do 5 odsto takvih proizvoda - kaže Dejan Zagorac iz Ekocentra za Kurir televiziju.
Oni koji se bave upravljanjem otpadom, smatraju da je smanjenje plastike krucijalno kako bi se pored biljnog i životinjskog sveta, zaštitilo i zdravlje čoveka.
Smanjenje plastike je krucijalno ne samo da bi zaštitili biljni i životinjski svet, nego da bi zaštitili i zdravlje čoveka.
- Analize koje se sprovode, pokazale su da mikroplastika koja se kroz proces raspadanja dalje prenosi u vodu, zemljište, pa i u tanjir čoveka, može se naći ne samo u mozgu čoveka, već i u samom embrionu - navodi Kristina Cvejanov ekspertkinja u upravljanju otpadom za Kurir televiziju.
Ukoliko želimo da sprečimo da se plastika nađe u telu ljudi, neophodno je da njenu upotrebu najpre smanjimo u svom domaćinstvu bez obzira da li nas na to zakon obavezuje.
Kurir.rs
OVDE MOŽETE GLEDATI UŽIVO KUIRIR TELEVIZIJU
NE PROPUSTITE
Bonus video:
