SRBI BEŽE IZ KNINA KADA HRVATI SLAVE OLUJU: Idemo u brda, na more ili manja mesta! Nikako u Split ili Šibenik

Četvrti avgust u Kninu je već 26 godina gotovo isti. Tog dana se u grad sjate Hrvati iz svih krajeva zemlje pevaju, piju, slave... A šta slave? Slave "Oluju". Slave nesreću Srba, ljudi koji se i dan-danas, ma koliko malo da ih je, povlače iz grada. Baš kao zloglasne 1995. godine. Makar na 24 sata. Dok ne prode Šenlučenje.

Istine radi, Srbi koji su se vratili u Knin žive sasvim dobro preko godine. Stariji imaju bolje penzije nego u Srbiji, bave se poljoprivredom, rade na imanjima. Mladi, takođe, zaraduju više nego u našoj zemlji, zaposleni su uglavnom u privatnim firmama iako ih ima i u komunalnim preduzećima. Naravno, postoje i oni Srbiji koji u Knin dolaze kod svojih, preko leta, tokom godišnjeg odmora... Ipak, dva dana ranije i na sam dan "Oluje" svi oni gledaju da budu nevidljivi.

- Jedna grupa Srba iz Knina sklanja se u brda I okolna sela dok drugi odlaze na more, ali u manja mesta. Nikako u Split ili Šibenik. Moja porodica i ja odlazimo kod prijatelja na selo gde u većini žive Srbi. Tamo provodimo dan, dva dok se ne završi gungula u Kninu - objašnjava rođena Kninjanka koja sa suprugom i decom već godinama leta provodi u rodnom gradu.

"DA ME U KNINU NEMA"

Da je privremena evakuacija Srba iz Knina neophodna i dan-danas, tačno 26 godina od zloglasne "Oluje”, shvatila je prošle godine Suprug i ja smo 4. avgusta poranili ujutru kako bismo se iz Knina sklonili na selo. Stali smo samo ispred prodavnice da kupi mo namirnice. Ali, čim su nas prolaznici ugledali sa srpskim tablicama pitali su šta tražimo tu. Mi smo zbog toga kod rođaka išli okolnim putem, a ne kroz grad. Oni naše prisustvo shvataju kao provokaciju. Pritom, to nisu Hrvati iz Knina, već Hrvati koji iz svih krajeva zemlje dolaze u Knin zbog proslave "Oluje" - naglašava sredovečna žena.

Kako kaže, tog dana svaki Srbin poželi da ga u Kninu nema. Praktično, ne možete sresti Srbina na ulici. Nema Srba ni na pijaci. A kafići su puni Hrvata od rane zore. Zato je najrazumnije da se skloniš na dan, dva dok sve ne prođe. Možeš da dođeš kasno uveče ili bolje sutra - dan kada se Knin vraća normalnom životu - ističe sagovornica.

Srbi se na godišnjicu "Oluje" povlače i zbog sebe, a ne samo zbog Hrvata: Tada smo najranjiviji. "Oluja" nam je najveća rana na srcu. Tada su mnogi od nas izgubili sve što su imali. Zato je svakome od nas bolno da sada prisustvujemo slavlju Hrvata. Jer oni ne slave ništa drugo do našu nesreću, odnosno dan kada smo izgubili sve što smo u životu stekli.

Ceo grad drugačije diše nekoliko dana uoči "Oluje".

- Non-stop se peru ulice, sređuju travnjaci, licka ceo grad. Naš rođak radi u komunalnom preduzeću i hoće tih dana da izludi od jedno te istog posla. Praktično svakog dana šišaju travu. Ta iritantna slavljenička atmosfera prosto te tera da ne prisustvuješ tome - otkriva nam sagovornica.

STRADALO 1.877 SRBA

U operaciji "Oluja" iz srpske Krajine proterano je oko 250.000 Srba, a dokumentaciono-informacioni centar "Veritas" u svojoj evidenciji ima 1.877 imena Srba poginulih i nestalih tokom i nakon ove "Oluje". Od tog broja je 1.228 ili 65 procenata civila, od kojih su oko tri četvrtine bili stariji od 60 godina, ističe se u saopštenju te nevladine organizacije, povodom 26. godišnjice "Oluje".

Među žrtvama se nalazi 553 odnosno 29 odsto žene, od kojih su oko četiri petine bile starije od 60 godina, što predstavlja jedan od crnih rekorda građanskog rata 90-ih godina na prostorima bivše Jugoslavije, napominje se u saopštenju. "Veritas" precizira da je od ukupnog broja žrtava do sada rasvetljena sudbina 1.185 lica, dok se na evidenciji nestalih vodi još 692 ili 37 procenata lica, od čega 526 (78%) civila, među kojima je 266 (51%) zena. Oko 1.500 pripadnika Srpske vojske Krajine preživelo je zarobljavanje, dok je oko 3.200 starih i nemoćnih, koji nisu hteli ili nisu mogli napustiti ognjišta, na silu odvedeno u logore za civile, navodi se u saopštenju i podseća da je Krajina "opustošena, opljačkana, pa porušena I zapaljena", kao i da nisu bili poštedeni ni crkveni, kulturni, istorijski srpski, pa ni antifašistički spomenici.

VELIČANJE USTAŠTVA

Iako je bilo očigledno da je hrvatska vlast preduzela ovu agresiju zbog optiranja teritorije bez srpske većine koja je na njoj živela. Savet bezbednosti UN, osim snažne osude hrvatske vojne ofanzive velikih razmera" (R 1009/95), nije doneo, ni ovoga puta, bilo kakve kaznene mere protiv agresora - ukazuje "Veritas".

Kako dodaju, proslava "Oluje" iz godine u godinu je sve neprimerenija.

- Umesto da Hrvatska posle pomenutih sudskih postupaka odustane od slavljenja "akcije etničkog čišćenja I masovnih zločina" kao dvostrukog državnog praznika (Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branitelja), slavlje se iz godine u godinu pretvara u veličanje ustaštva i izlive mržnje prema Srbima – apostrofira "Veritas".

Linta: Završni čin etničkog čišćenja

Predsednik Saveza Srba iz regiona miodrag Linta ocenio je da akcija "oluja" predstavlja završni čin etničkog čišćenja srpskog naroda sa područja današnje Hrvatske. Linta je u saopštenju naveo da je vlast Franje Tuđmana, uz podršku zapadnih centara moći, proterala više od pola miliona Srba sa svojih vekovih ognjišta sa ciljem stvaranje Velike Hrvatske ili sa što manje Srba.

- U Hrvatskoj se svakog 5. avgusta na državnom nivou slavi progon više od 220.000 Srba sa područja Severne Dalmacije, Like, Banije i korduna, a više od 2.000 srpskih žrtava, od toga 1.200 civila, prećutkuju se, omaložavaju i negiraju. Hrvatska je država u kojoj se negiraju ratni zločini nad Srbima, slave zločinci i rehabilituje genocidna NDH i ustaštvo što predstavlja kršenje civilizacijskih vrednosti današnjeg sveta - naveo je Linta.

(Kurir.rs/Blic)