Nevladine organizacije nedavno su u Beogradu održale radionicu za nastavnike o korišćenju arhive mehanizma tribunala u Hagu. To je zabrinulo istoričare koji se bore protiv reforme nastavnog programa jer po njoj, kako tvrde, istorijsku svest ne oblikuje škola, već politika i međunarodni faktori
Nije prvi put da su udžbenici istorije na meti kritike, ali jeste da su događaji u njima prikazani tematski, a ne hronološki. Istoričari su uvereni da se time gradivo ne razume, već samo uči napamet.
- Uče Kolumba, uče Džejms Kuka, otkriće Australije, a onda je posle toga lekcija - Hrišćanska crkva do 1054. znači vraćamo se u rani srednji vek, a onda posle te lekcije ide srpska crkva od 12 do 15. veka. Uče srpsku crkvu, a nisu naučili ko su Srbi, ko su najstariji vladari te srpske države, gde je ta država nastala - kaže Ljiljana Raković, istoričar.
Sporan je sadržaj, ali i njegovo sagledavanje. Struka se buni i zbog pokušaja nevladinih organizacija da izdavačima, u kreiranju nastavnog materijala, nametnu arhivu tribunala u Hagu.
- Postoji jasno utvrđen način pisanja izrade udžbenika i to treba ostaviti struci, ostaviti naučnicima, ostaviti, da kažem, istinu do koje dolaze naučnici - kaže Žarko Obradović, bivši ministar prosvete.
Haški tribunal nije istorija, već često osporavan mehanizam kojim se kreira mišljenje o događajima na Balkanu devedesetih, kažu poznavaoci. - Njegov uticaj na pravnu praksu i pravnu misao u međunarodnom pravu, ne samo u našem pravu, je ravan nuli. Zašto? Zato što je Haški tribunal u stvari sebi uzeo za zadatak da kreira istoriju, a ne da se bavi pravom, da sudi i da utvrđuje istinu - kaže Branko Lukić, haški advokat.
Mlađe generacije koje nisu na adekvatan način upoznate sa prošlošću postaju laka meta za sve zloupotrebe u društvu, saglasni su naši sagovornici. Zbog toga apeluju da "ustanak" protiv "reformisane istorije" bude što glasniji.
U anketi ispod možete nam ostaviti i vaše mišljenje o ovakvim časovima istorije.
Kurir.rs
OVDE MOŽETE GLEDATI UŽIVO KURIR TELEVIZIJU
NE PROPUSTITE
Bonus video:
