Uzimanje privatnih časova nije ništa neuobičajeno, ali uzimanje privatnih časova za decu koja tek treba da 1. septembra pođu u prvi razred osnovne škole je totalno ludilo koje je ovih dana obuzelo pojedine roditelje u Srbiji! Društvene mreže i oglasne strane preplavljene su ponudama učitelja i nastavnika koji navode da će za 500 do 800 dinara po času od 45 minuta dete pripremiti za maternji jezik, odnosno matematiku, dok čas od sat vremena košta 800 do 1.000 dinara.
Nude i pedagoško-psihološku pomoć roditeljima i deci za 1.000 dinara po satnici. Roditelji svoje đake prvake mogu dovesti kod nastavnika, ali i nastavnici dolaze u kućne posete. Koliko je ovaj trend poguban za mališane, koliko je on izraz bolesnih ambicija roditelja ili je sve to u savremenom društvu zaista potrebno, pitali smo školskog psihologa Branku Tišmu.
Ona kaže da roditelji uzimaju privatne časove zbog toga što nemaju poverenja u školski sistem i učitelje i da je to apsolutno pogrešno. - Roditelji nemaju poverenja u dete. Pre početka škole očekuju da dete ima odličan uspeh, a sve ispod toga se ne prihvata. Privatnim časovima žele da pomognu detetu da im početak što lakše padne, tj. da se što bolje snađu, ali oni nisu potrebni - kaže Tišma i dodaje:
- Više od 15 godina roditelji uzimaju pripreme deci pre početka škole jer smatraju da će na taj način biti pripremljeniji. Ti privatni časovi su od ključne važnosti za roditelja, ali detetu nisu interesantni. Prema njenim rečima, oni žele da dete nauči sva slova i matematičke simbole pre škole, ali da nije ništa strašno ako dete ne zna da piše, a dođe u prvi razred.
- Učitelj je taj koji treba da opušta ruku detetu. Uči ga tehniku pisanja koja je najbolja za njega, jer kasnije, kada dete pređe na pisana slova, lakše će ih povezivati. Ono za sedam do deset dana nauči da piše i zbog toga privatni časovi nisu potrebni. Osim što uzimaju časove, bilo bi bolje da više vremena posvete detetu u smislu pripreme za taj novi početak koji je jako bitan za njihovo detinjstvo.
Dete treba da se navikne na taj novi dnevni ritam. Da nauči put od kuće do škole, da nauči šta je odmor, kako da složi knjige, kako da koristi sveske, odnosno da naviknu na njih, na taj ograničeni prostor, koji je mnogo drugačiji od papira na koji su pisali u vrtiću - objasnila je Tišma. Ona ističe da ta priprema može da bude i dosadna za dete, ali i da dete tada može da usvoji nešto što će mu možda biti teško da kasnije ispravi.
- Ti časovi traju i po sat vremena, a dete posle 20 minuta gubi koncentraciju i doživljava neuspeh ako nešto ne savlada, a nema potrebe za tim. Sve to ga čeka u školi, pa će mu možda tada biti dosadno i neće biti zainteresovano za gradivo i učitelja.
Prvačići
Ne znaju da vezuju pertle
Branka Tišma, školski psiholog, rekla je za Kurir da je zanimljivo to da je iz godine u godinu sve više dece koja dođu u prvi razred a ne znaju da vezuju pertle.
- Nekada su mnogo mlađa deca znala da sebi vežu pertle. Problem je u tome što roditelji odrađuju mnoge stvari umesto deteta. Treba ga pustiti da samo istražuje jer ono na taj način otkriva svet i postepeno savladava sve ono što je potrebno za školu.
Novina
U školu uz himnu
Nova školska godina u školama u Srbiji počeće intoniranjem himne "Bože pravde", što je, prema rečima ministra prosvete Branka Ružića, prvi put u istoriji školstva. Himna će se izvoditi uživo ili intonirati u skladu sa tehničkim uslovima koje obrazovne institucije imaju.
Kurir.rs/ Aleksandra Kocić
NE PROPUSTITE
