Ruskinja Anastasija Cvijetić eks Aksjutina, tanatopraktičar iz Čeljabinska ispod Urala, koja je prvo šminkala leševe, a posle izučila balsamovanje pokojnika, došla je u Srbiju u potrazi za poslom, a onda se zaljubila u Srbina i postala otkriće za Institut anatomije u Beogradu.
U Moskvi bila najvičniji tehničar
Tihu ljubaznu crvenokosu, mekih crta lica, koja je u Moskvi važila za jednog od najvičnijih tehničara koji su pripremali pokojnike za poslednji oproštaj sa porodicom, zatekli smo u društvu asistenta Aleksandre Zelenović na Institutu za anatomiju Medicinskog fakulteta u Beogradu. Ruskinja po preporuci Predraga Obradovića, predsednika Srpsko-ruskog društva "Dositej Obradović" iz Pančeva, upravo dogovara saradnju sa Institutom za anatomiju koji planira da osnuje Centar u kojem će biti omogućeno balsamovanje pokojnika, kao i obuka medicinskih radnika za prepariranje tela. Ovaj postupak donosiće zaradu Institutu do 1.000 evra.
Posle ekonomije leševi
Anastasija kaže da je volontirala na sudskoj medicini u Čeljabinsku jer joj je kancelarijski posao ekonomiste dosadio i poželela je neki uzbudljiviji posao. Posle toga se zaposlila na patologiji psihijatrijske bolnice !Petar Borisovič Ganuškin" gde je naučila da pregleda pokojnike, kao i da ih oblači i šminka.
Sahrana je u Rusiji svečani čin, kao i svadba! Zato ljudi traže da pokojnici posle teških bolesti ili povreda izgledaju besprekorno za poslednji oproštaj. Obaveza tehničara na sudskoj medicini je da otvori telo, izvadi sve organe da bi ih obducent pregledao, potom da ih vrati, ušije telo, a nakon toga sledi kompletna toaleta - navodi Anastasija tasija, koja za to ima sertifikat iz Moskve i otkriva kako su je Rusi testirali.
- Pokazali su mi naduven les žene, koji je zbog infekcije bio potpuno zelen, dok su iz tela izlazili crvi! Hteli su da provere da li sam spremna za posao, ali sam prošla iz prve - uz osmeh prepričava Anastasija.
Prof. dr Milan Milisavljević, upravnik Instituta za anatomiju, kaže da je anatomija jedini predmet pretkliničkog dela Medicinskog fakulteta gde studenti direktno na pokojnicima, koji su zaveštali svoja tela medicini, praktično ve- žbaju gradivo anatomije.
Centar za balsamovanje
- Uskoro planiramo osnivanje Centra za balsamovanje i pored zaposlenih anatoma će biti neophodno i angažovanje kvalifikovanog laboranta, tehničara koji će voditi tehnički deo balsamovanja, o čemu su dogovori u toku. Laborant balzamer bi radio i kao prosektor i svojim znanjem bi pomagao studentima tokom vežbi iz anatomije, što je uobičajeno u anatomskim centrima - kaže dr Milisavljević. Na Institutu je od 2003. počelo uvođenje plastinacije, kada je prof. dr Milisavljević bio na
Medicinskom fakultetu u Beču i učestvovao na edukaciji u laboratoriji prof. Gintera fon Hagensa.
Šta je plastinacija?
- Plastinaciju je osmislio prof. fon Hagens 1977. godine kao najsavršeniju tehniku balsamovanja da bi se ljudska tela namenjena nastavi i nauci tokom procesa ispunjavanje tečnim sillikonom po polimerizaciji i očvršćavanju, koristila neograničeno. Tela su posle toga trajno fiksirana, bez mirisa, vlaženja i mogućih zdravstvenih rizika. Tako je ostvaren san studenta da za učenje koriste izuzetno kvalitetne humane preparate i van disekcione sale, u muzeju ili biblioteci - kaže asistent dr Aleksandra Zelenović, koja će sa Ruskinjom Aleksandrom biti budući tandem za balsamovanje.
(Kurir.rs/Alo)
NE PROPUSTITE
