Nakon izmene pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda da banke koje posluju u Srbiji imaju pravo da naplaćuju troškove obrade kredita i troškove osiguranja stambenog zajma kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK), advokati upozoravaju da će u slučaju primene ovog stava oko 200.000 građana koji su tužili banke morati bankama da isplate oko 90 miliona evra za sudske troškove.
Advokat Nemanja Injac rekao je za Kurir da su ti troškovi u najmanju ruku procenjeni na 90 miliona evra, što znači negde u proseku oko 450 evra po građaninu. - S obzirom na to da odluka ostaje na banci, oni sigurno neće propustiti tu priliku da naplate novac za sudske troškove od klijenata ili da se odreknu para. Ovo je ogromna šteta ne samo za građane koji će imati veliki udar na džep već i ogromna šteta za državu - istakao je Injac. Prema njegovim rečima, u poslednje tri godine je sudska praksa potpuno ujednačena, a sve presude su donete u korist građana i sve su zasnovane na stavu VKS iz 2018. godine da su banke nezakonito naplaćivale troškove obrade kredita.
- Tri godine kasnije, VKS menja svoj stav, potire stotine hiljada presuda koje su dosad donete i kaže da su banke imale pravo da pljačkaju građane. VKS, koji je i sam primenjivao stav iz 2018. godine i zadužen je da ujednačava sudsku praksu, sada radi upravo suprotno i unosi razdor i haos, potire svaku pravnu sigurnost i gura sopstvene građane u propast, sve u korist banaka. Ukoliko sudovi počnu da primenjuju nov stav VKS, 200.000 građana koji su tužili banke biće dužno da plati bankama u najmanju ruku oko 90 miliona evra sudskih troškova - objasnio je Injac.
I Dejan Gavrilović, predsednik udruženja bankarskih klijenata Efektiva, kaže za Kurir da se ovaj stav VKS suprotstavlja jasnom stavu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića da je interes građana uvek na prvom mestu.
- Vrhovni kasacioni sud ovom odlukom poništava sopstvenu odluku koju je doneo 2018. godine nakon koje je 150.000 građana podiglo tužbu protiv banaka - kazao je Gavrilović i dodao:
- Efektiva je u petak zatražila da nam se dostave imena sudija koji su glasali i kako je glasano na sednici. Odluka je donesena kako bi se podigao bunt u javnosti i da bi građani pomislili da zapravo država stoji iza svega. Ovim se nanosi velika šteta i državi i svim ljudima jer će banke sada na sve načine da vape da uzmu novac od klijenata preko naplate advokatskih usluga, sudskih troškova, izvršitelja i da na svaki način gledaju da dodatno zarade - naglasio je Gavrilović.
Vrhovni kasacioni sud
Banka ima pravo na naplatu troškova
Podsetimo, na sednici Građanskog odeljenja VKS dopunjen je Pravni stav o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita usvojen 22. maja 2018. godine i glasi:
- Banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništavna pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanja kredita u tečaj i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope. Banka nije dužna da posebno dokazuje strukturu i visinu troškova koji su obuhvaćeni zbirnim iznosom troškova kredita navedenim u ponudi koju je korisnik kredita prihvatio zaključenjem ugovora o kreditu.
Kurir.rs/ Aleksandra Kocić
NE PROPUSTITE
