Najnovije vesti

ZLOSTAVLJANO DETE NOSIĆE OŽILJKE TOKOM CELOG ŽIVOTA: Ona to nikad ne prijavljuju čak i ako shvate da mogu, OVO JE RAZLOG
Zlostavljano dete teško ponovo stiče poverenje u odrasle, Foto: Profimedia

O OVOME MORA DA SE PRIČA

ZLOSTAVLJANO DETE NOSIĆE OŽILJKE TOKOM CELOG ŽIVOTA: Ona to nikad ne prijavljuju čak i ako shvate da mogu, OVO JE RAZLOG

Društvo

Bitno je napomenuti da jednom izgubljeno poverenje u odrasle teško se ponovo stiče

O zloupotrebi dece i kršenju dečjih prava retko se govori.

A deca trpe. I to više nego što bilo ko od nas misli.

Ona su često žrtve zlostavljanja i zloupotrebe. I ona trpe nasilje koje se dešava u porodici.

Potom time se podrazumeva sve ono što institucije ili procesi čine ili ne čine, a što direktno šteti deci ili oštećuje izglede na njihov zdrav razvoj ka odraslom dobu.

U zakonskom smislu, važno je znati, roditelj zloupotrebljava prava i zlostavlja dete ako:

- Fizički, seksualno ili emocionalno zlostavlja dete

- Izrabljuje dete prisiljavanjem na preterani rad,ili rad koji ugrožava moral, zdravlje ili obrazovanje deteta, odnosno na rad koji je zabranjen zakonom.

- Podstiče dete na vršenje krivičnih dela

- Navikava dete na odavanje rđavim sklonostima

- Na drugi način zloupotrebljava prava deteta

Zanemarivanje deteta prestavlja izostanak aktivnosti roditelja ili staratelja koje bi zadovoljile detetove osnovne potrebe. Osnovne fizičke potrebe su hrana, krov nad glavom, odeća, zdravstvena zaštita i higijena. U elementarne (psihološke) potrebe spadaju potreba za sigurnošću, prihvatanjem, poštovanjem, ljubavlju. Izostanak aktivnosti koje zadovoljavaju ove potrebe izlažu dete riziku od oštećenja. S obzirom na to koji apsekt brige i nege je izostao, zanemarivanje može biti zdravstveno, fizičko, emocionalno i obrazovno.

U zakonskom smislu, roditelj zanemaruje dete ako je:

- Napustio dete

- Uopšte se ne stara o detetu sa kojim živi

- Izbegava da izdržava dete ili da održava lične odnose sa detetom sa kojim ne živi, odnosno ako sprečava održavanje ličnih odnosa deteta I roditelja sa kojim dete ne živi.

- S namerom I na neopravdan način izbegava da stvori uslove za zajednički život sa detetom koje se nalazi u ustanovi socijalne zaštite za smeštaj korisnika

- na drugi način grubo zanemaruje dužnosti iz sadržine roditeljskog prava

Postavlja se uvek pitanje zbog čega deca retko prijavljuju da su zlostavljana?

Zlostavljano dete oseća da se njemu dešava nešto što nije u redu, ail ono to ne ume da imenuje. Pošto se o tome ne priča, ono misli da je u svom iskustvu samo I plaši se kako će sredina odreagovati ako ono bude pričalo – da li će ga osuditi da je izazvao takvu reakciju odraslog, da li će ga proglasiti lošim detetom I odbaciti. Zlostavljači upravo na taj način zastrašuju decu, insistirajući na tajnosti.

Dete se vrlo često I samo oseća odgovornim za zloupotrebu, a zlostavljač to koristi, pravdajući svoj postupak time da ga je dete izazvalo, I podstiče njegov osećaj krivice.

Uz to, dete je uplašeno jer ne zna kojoj odrasloj osobi sme da veruje, naročito ako je zlostavljač roditelj ili neko detetu blizak.

Bitno je napomenuti da jednom izgubljeno poverenje u odrasle teško se ponovo stiče. Dete se plaši da će biti izdvojeno iz porodice, da će mu oduzeti oba roditelja, braći/sestre, da će ga izbaciti iz škole , a sve to uglavnom su pretnje zlostavljača.

Prof. dr Slavica Đukić Dejanović je specijalista neuropsihijatrije u jednom autorskom tekstu napisala je kao psihijatar, bila neretko u prilici, da se suoči sa dramatičnim reakcijama odraslih osoba na temu detinjstva.

Slavica Đukić Dejanović
foto: Sonja Spasić

- Kroz uobičajena pitanja svojim pacijentima 'Možete li mi reći nešto o periodu Vašeg ranog detinjstva?', kao odgovor dobijala suze, jecaje i duboku tugu, a što je u osnovi imalo zanemarivanje, podcenjivanje, kontinuirano ignorisanje, gratifikovanje rivala, širenje atmosvere nesigurnosti i straha, bolni indirektni govor od nekog člana porodice. Uočavala sam reminiscencije (slike sećanja) tokom verbalne komunikacije u dijagnostičko-terapijskim procedurama na različite mentalne kazne i doživljaje psihološki neugodnih situacije u kojima nije bilo fizičkog ataka na moje sagovornike (pacijente), a da su često obrazlagali psihološku krhkost ranog detinjstvana sličan način: 'Žudeo(la) sam za fizičkom agresiom, uveren(a) da moji vršnjaci koji su govorili da su dobijali batine od porodičnih srodnika mogu da objasne i konkretizuju svoju muku, te da ih neko može i razumeti, a ja to ne mogu.'

Kao zaključak, ona je navela:

- Ove traume ranog detinjstva koje su posledica psihičkog zlostavljanja zauvek učine osobu senzitivnom i kada se ona tokom života suočava sa uobičajenim izazovima, dolazi do reaktiviranja psiholoških bolova iz daleke lične prošlosti. Mnoge depresivne, anksiozne, opsesivne manifestacije zapravo imaju za osnovu, uz ostale faktore uzrok u traumama ranog detinjstva – rekla je ona zaključivši da su deca najčešće žrtve porodičnog zlostavljanja.

Kurir.rs/S. T.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track