Predsednica Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka (NURDOR) Joland Korora žena je koja se, nakon što je njen sin pobedio rak, odlučila na misiju da pomaže drugima.
Njen sin Matija, sada već odrastao mladić, oboleo je kada je imao samo 3 godine i 3 meseca. Dijagnostikovan mu je karcinom. Posle pet i po neprospavanih godina zbog sinovljene bolesti Joland je postala deo NURDOR porodice u želji da podrži sve roditelje i decu koji se bore protiv raka.
U volonterskom radu pomerila je granice i dokazala da se upornošću i ljubavlju sve može postići. Nagrađivana je zbog svoje nesebičnosti.
Ona je vrlo aktivna na društvenim mrežama, gde takođe bodri sve one koji se nađu u situaciji u kojoj se ona našla pre mnogo godina.
Tako je jedan njen status ganuo mnoge, ali im dao i vetar u leđa da se bore baš kao i ova tiha heroina.
Status vam prenosimo u celsoti.
- Nadam se da nikada nećete čuti rečenicu: „Vaše dete ima rak“.
- Nadam se da nikada nećete čuti reči: „Žao nam je, prognoza nije dobra“.
- Nadam se da nikada nećete morati gledati kako vam dete pripremaju za hemoterapiju, uplašenog pogleda, koje vam govori: „Ne brini, mama, biće sve u redu“.
- Nadam se da nikada nećete morati pridržavati svoje dete dok povraća zelenu žuč i nadam se da mu za ručak nikada nećete morati davati komadiće leda.
- Nadam se da nikada nećete morati gledati kako onaj „lek“ za koji ste se molili polako uzima identitet vašeg deteta, gubeći kosu, postajući nalik kosturu, sve manje sposobno da hoda ili se kreće, gleda u vas i govori: „Biće sve u redu, mama“
- Nadam se nikada nećete gledati drugu majku dok sama, zgrčena u bolničkom hodniku, bez glasa jeca jer su joj rekli: „Ne možemo više ništa učiniti“.
- Nadam se da nikada nećete videti porodicu kako stoji i ne zna gde bi sada, nakon što su odneli telo njihovog deteta.
- Nadam se da nikada nećete videti kako vaše dete izgleda na stolu za radioterapiju, tu malu glavu vezanu kaiševima.
- Nadam se da nikada nećete saznati kako je to kada odvedete svoje dete (zahvalni, a tako preplašeni) kući u kolicima jer mu je hemoterapija oštetila mišiće, jer je 15 kilograma lakše, bledo, bez kose i uplašeno... Pa vas onda pogleda i kaže: „Biće sve u redu, mama“.
- Nadam se da nikada nećete morati čuti ono malo prijatelja što je još ostalo uz vas kako govore: „Hvala Bogu što je sad sve gotovo“, jer vi znate da ništa nije gotovo, da neće još dugo biti gotovo.
- Život se pretvori u krug doktora, krvnih slika, magnetnih rezonanci, a vi pokušavate živeti normalno, otupeli od straha da bi bilo koji od tih testova mogao "reći" : „Rak se vratio“.
- Nadam se da nikada nećete morati doživeti nijednu od ovih stvari. Ali zato budite podrška onima koji pate, koji se bore, koji se boje i koji se mole za svaki novi dan.
Kurir.rs / S. T.
NE PROPUSTITE
