- Sve češće otkrivamo pacijente u uznapredovalom stadijumu raka pluća. Dolaze nam mnogi koji maltene nisu više ni za lečenje, čak ni za hemoterapiju. Oni su u terminalnoj, završnoj fazi bolesti - na samrti. A prethodno pojma nisu imali da imaju karcinom pluća. Kasno se javljaju lekaru iz straha da se ne zaraze, kaže u intervjuu za Kurir pulmolog ass. dr sc. Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za pulmologiju UKC Srbije, kome je ovo prvi intervju na toj funkciji, gde je došao s mesta zamenika direktora.
Još jedan dokaz da nekovid pacijenti ne mogu da se leče zbog epidemije kojoj nema kraja?
- Loša epidemiološka situacija pogubna je i po nekovid pacijente, ljudi se plaše zaražavanja, a i zdravstveni sistem je prebukiran. Klinika za pulmologiju, kao i sam UKC, maltene je jedina ustanova u Beogradu koja radi s nekovid pacijentima. Zato imamo veliki pritisak nekovid, onkoloških pacijenta. Ambulante su nam prebukirane. Naravno, nikoga ne vraćamo, ali to je zaista ogroman priliv pacijenata. A u stacionarnom delu traži se mesto više za ležanje.
Koje su oni starosne dobi?
- Rak pluća je bolest srednjeg i, pre svega, starijeg životnog doba. Najčešće obolevaju muškarci stariji od 50 godina i više od 90% njih su pušači. Apelujem na onkološke pacijente i one kojima još nije postavljena dijagnoza raka pluća, a imaju sumnje na to ili neke promene pre svega u kašlju, da se odmah jave lekaru. Ne smeju da čekaju.
Kakav je to kašalj?
- Pušači i inače kašlju jer tako pluća pokušavaju da se očiste od svih toksina unesenih u duvanskom dimu, i to je kašalj kao odbrambeni mehanizam. Međutim, treba da osluškuju sebe i znaju da svaka promena kašlja u smislu jačine pokazuje da nešto nije u redu. Takođe, svaki kašalj koji traje duže od tri nedelje, ne računajući akutni, koji traje nedelju-dve, treba da bude alarm da se nešto dešava. Pacijenti odmah moraju da se jave izabranom doktoru.
NAJMLAĐI DIREKTOR
Najmlađi ste, kako kažete, direktor u istoriji UKC Srbije.
- Da, imam 41 godinu i čast mi je, ali i velika obaveza. Čast je jer sam direktor ustanove koja se skoro vek bavi plućnim bolestima. A svakako imam želju i da se dokažem i da ostanem upamćen kao direktor koji je uradio nešto za struku.
Osim onkoloških, imate i brojne pacijente s postkovidom?
- Da, baš danas smo preveli tri iz kovid bolnice Batajnica, odakle svakodnevno prevodimo one koji moraju da nastave lečenje u nekovid bolnici zbog posledica kovida. Uglavnom zahtevaju dužu hospitalizaciju. Ti ljudi su najčešće pre kovida bili zdravi, a sada imaju respiratornu insuficijenciju, fibrozu pluća ili emboliju. Naravno, ima i onih koji imaju druge bolesti, ali upravo zbog kovida imaju oštećenje pluća koja vode u fibrozu.
Je li to nepovratan proces?
- Na sreću, vrlo je malo pacijenata kojima je to nepovratan proces. Te promene se uglavnom povuku posle nekoliko meseci. Kod tih pacijenata često imamo i emboliju pluća, koju izaziva tromb, odnosno krvni ugrušak. Embolija je uzrok i respiratorne insuficijencije, pa i momentalne smrti, što je samo još jedan dokaz da je kovid sistemska bolest, da može izazove promene u svim organima i sistemima, pa i zgrušavanju krvi.
Ako imaju respiratornu insuficijenciju, znači li to da i kada iz kovid bolnice dođu kod vas, moraju da budu na kiseoniku?
- Da, zahtevaju produženu kiseoničnu terapiju, zbog čega se i prevode u našu ustanovu.
Koliko dugo vaši pacijenti imaju postkovid?
- Uglavnom su pre manje od šest meseci imali kovid, a svih su starosnih dobi. Otvorili smo i postkovid ambulantu, koja radi jednom nedeljno, a pregled se zakazuje uz uput izabranog doktora. Svaki put bude po 20-ak pacijenata, radimo im seriju testova, ispitivanje plućne funkcije, što nam je veoma važno da bismo videli je li korona oštetila alveokapilarne membrane, kako se dešava ta razmena gasova, kiseonika i ugljen-dioksida. To su sofisticirani testovi koji se rade samo u kliničkim centrima. Kad ustanovimo poremećaj plućne funkcije, dajemo terapiju kako bismo im olakšali oporavak.
Vidite li jasnu razliku između vakcinisanih i nevakcinisanih pacijenata?
- Javljaju mi se mi se pacijenti, ali i prijatelji i rodbina, koji su vakcinisani i oboleli. To su tako lake forme, poput obične prehlade - zapušen nos, temperaturica dan-dva. A nevakcinisani imaju mnogo teže i duže simptome, a mogu da završe i u bolnici, na intenzivnoj nezi, pa i da preminu. Svi vidimo da i mladi, nevakcinisani, mogu da završe i na respiratoru, što je sasvim dovoljan znak za uzbunu. A plus kući donose bolest pa zaraze starije. I zato je najvažnije vakcinisati se. Vakcinisati stalno iste ljude, i trećom, pa možda će doći i četvrta doza, i dalje znači da nismo postigli kolektivni imunitet i da smo još narušeni i ranjivi. Svi moraju da se vakcinišu.
ANTIVAKSERI DA VOLONTIRAJU U BATAJNICI
Šta struka da radi s istaknutim lekarima antivakserima?
- Voleo bih, za početak, da volontiraju u kovid bolnici Batajnica. Pa da vidimo šta će potom da kažu... A nisam video infektologa, a ovo je pre svega infektovna bolest, da je antivakser, što jasno sve kazuje. A vreme će pokazati da li će im i neki etički sud struke suditi.
(Kurir.rs/Jelena S. Spasić)
