- Kovid 19 će, kao i svi prethodni koronavirusi, na kraju da postane dečja zarazna bolest, koju će da prebolevaju kao prehladu. Dok ne dođemo u situaciju da se i ovaj SARS-CoV-2 tako ponaša, nećemo završiti s pandemijom. A kada će to biti, ne mogu da prognoziram, nisam prorok, kaže u intervjuu za Kurir epidemiolog prof. dr Vladimir Petrović, direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine i član kriznog štaba.
Ima li bar kraja ovom četvrtom talasu, koji predugo traje?
- Već šestu-sedmu nedelju smo visoko po broju novozaraženih, što je znatno duže od prethodnih talasa. To je zato što smo rano ušli u talas, već u septembru.
Još dok je bilo lepo vreme i dok smo bili napolju?
- Da, i sada ulazimo u nepovoljan period, zatvorene prostore, kada su ljudi po definiciji bliži jedni drugima i mogućnost za prenos virusa je veća. Očekivano je da ćemo i dalje imati visok broj obolelih i posla s ovim virusom cele zime.
Četvrti talas čak do kraja zime?
- Ne bih se usudio da prognoziram, ali sigurno ćemo imati obolele tokom cele zime. Koliko visok će biti talas, zavisiće isključivo od obuhvata vakcinacijom i od primene opštih mera i kontrole njihovog sprovođenja.
Pa da li će nam onda ovaj četvrti talas biti dovoljan da se prokužimo?
- Niko se neće sakriti od virusa. Ili virus, ili vakcina - to je izbor kad je epidemija široko rasprostranjena u populaciji. Pre ili kasnije, nevakcinisani će doći u kontakt s virusom. Želim im da se asimptomatski prokuže, ali većina neće - biće klinički manifestne bolesti, više teških pacijenata i više smrtnih ishoda. Vakcinisani uglavnom blago obolevaju i u daleko manjem procentu imaju težu kliničku sliku nego nevakcinisani.
Hoćemo li za četiri-pet meseci primati i četvrtu dozu?
- Ako se budu pojavljivale nove varijante, očekuje nas sezonska vakcinacija. I svaka nova varijanta koja smanjuje efektivnost vakcina traži da se proizvođačima dostavi novi "recept", tj. novi soj ili RNK, na kome će se praviti odgovarajuća vakcina, kao i kod gripa. Primaćemo onoliko vakcina koliko bude potrebno da budemo zaštićeni. Ali treća doza posle 16 nedelja dovoljna je da nas čuva od delta soja. A ako dođu lambda ili neki drugi soj, videćemo. Ništa nam neće faliti i ako se budemo vakcinisali na četiri meseca. Za tri i po milijarde datih doza, koliko ja znam, nije objavljen nijedan smrtni slučaj od vakcine. I to nešto govori.
OD DEVETORO BOLESNE DECE SAMO JEDNO IMALO KORONU
Ima li uopšte prehlade danas ili je sve samo korona?
- U septembru, s polaskom u školu, uvek nastupa epidemija akutnih respiratornih infekcija kod dece. Tako je bilo i ove godine. Tokom septembra i oktobra na devetoro dece koja su se javila lekaru u Novom Sadu, a sve smo testirali, samo jedno je imalo kovid, a osmoro nešto drugo - respiratorni sinicijalni virus, a kružili su i rinovirusi i adenovirusi, što su virusi prehlade. Od bakterija registrovan je streptokokus pneumonija, a od virusa koji se ređe javljaju metapneumovirus. Za dvoje dece postojali su neki drugi uzročnici, koje nismo mogli da utvrdimo, ali očigledno takođe blagi i davali su kliničku sliku prehlade. Javljao se i beta hemolitički streptokok, tj. gnojna angina.
Ima li, osim testiranja, načina da se razlikuju prehlada i korona?
- Nažalost, ne. Sve te akutne respiratorne infekcije javljaju se vrlo slično, jedino grip naglo obara, iznenada se pojavi i dovede do visoke temperature, koja obara čoveka. Kod korone se prvo pojave kašalj i neki drugi simptom, pa tek onda temperatura. Ali, to je, nažalost, karakteristika i drugih virusa i bakterija, tako da ih je gotovo nemoguće razlikovati bez laboratorijske dijagnostike.
Kako da povećamo obuhvat vakcinacije, kovid propusnice su sada vrlo blage?
- Kovid propusnice, kao civilizacijsko rešenje, treba da budu primenljive 24 sata. Nisam za zatvaranje objekata, koje kod nas ide vrlo teško, a ima i druge nepovoljne faktore - ljudi se okupljaju na mestima koje ne možemo da kontrolišemo. Propusnica treba da omogući bezbedno korišćenje svih usluga i da život normalno funkcioniše, a da pritom rizik svedemo na minimum i indirektno dovedemo do kontrolisane situacije, u smislu nivoa obolevanja. A ključni efekat propusnica treba da bude podizanje nivoa vakcinacije, jer je svakom lakše da se vakciniše nego non-stop testira.
Osim kovid propusnica, ništa drugo?
- Naša država je sve obezbedila - pravovremeno, više različitih vakcina, mogućnost da ljudi sami biraju koju će da prime, a da ne kažem da je i plaćeno da se ljudi vakcinišu. Obezbedila je zaštitnu opremu i sredstva za lečenje. Šta više od toga sama država treba da preduzme - ne znam. Sigurno da je svako u svojoj familiji imao nekoga ko je umro zbog ili od korone. Zar to nije dovoljan razlog da se svi vakcinišemo? Ne vidim šta od toga treba da bude veća motivacija.
Niste za prelazak škola na onlajn?
- Škole ne treba zatvarati ako su ugostiteljski objekti otvoreni. Najlakše je zatvoriti škole, ali je pitanje šta ćemo onda s decom, gde će ići? A ići će u tržne centre, okupljaće se masovno u ugostiteljskim objektima, gde je veći rizik od zaražavanja. S druge strane, imamo višu stopu obolevanja kod dece nego u prethodnim talasima, zbog delta soja, koji se lako prenosi. U visokom procentu vakcinisali smo starije od 60 godina, a raste procenat vakcinisanih odraslih, pa se virus pomera ka osetljivijim populacijama, gde može da preživi. A to su sada deca. Trenutno od 500 novoobolelih, jedan završi na respiratoru, dok je kod dece taj odnos 1:1.000. Znači, rizik od teže bolesti kod dece je još uvek niži i ona daleko više obolevaju s blagom kliničkom slikom. Pretpostavljamo da je kod dece zastupljenije asimptomatsko prokužavanje - zaražavaju se, stiču imunitet, a ne obolevaju.
MINISTAR MOŽE DA UVEDE OBAVEZNU VAKCINACIJU
A što nema obavezne imunizacije?
- Uvođenje obavezne imunizacije je direktna nadležnost ministra zdravlja, koji ima zakonsko ovlašćenje da to uradi po članu 33 Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Država se opredelila za preporučeni sistem imunizacije. Ja sam zagovornik obavezne vakcinacije zdravstvenih i prosvetnih radnika, vojske, policije i državne uprave. To bi trebalo da omogući funkcionisanje društva, posebno onih u većem riziku.
Ali ih imamo i na respiratoru, umiru, a mogu da se vakcinišu ako su starija od 12 godina. SAD su upravo odobrile "Fajzerovu" vakcinu i za starije od pet godina.
- Zasad je jedino ona dozvoljena kod dece, ali bih voleo da to budu i druge, posebno kineska, jer je ona inaktivisana, na tehnologiji pravljenoj za decu.
Šta to znači?
- Inaktivisana poliovakcina, na primer, napravljena je istom tom tehnologijom, a nju imate u sadašnjim pentavalentnim i heksavalentnim vakcinama, koje se daju odojčadi. To je bezbedna, proverena tehnologija. Za druge tehnologije moramo imati ozbiljnu farmakovigilancu, tj. praćenje neželjenih reakcija. Međutim, kao što vidimo, Velika Britanija i SAD su ustanovile da korist daleko prevazilazi rizik od bilo kakve reakcije na "fajzer".
Kinezi su objavili da je njihova vakcina bezbedna i za decu stariju od tri godine.
- Jesu, ali nigde nisam našao tu studiju, pa dok se ne pojavi u ozbiljnom svetskom naučnom časopisu, ne mogu se saglasiti da se rutinski koristi. Ali nisam ja bitan, već Agencija za lekove i medicinska sredstva, koja to treba da odobri.
Sada nam više umiru i trudnice i porodilje.
- Upravo to znači da virus traži populaciju u kojoj može nesmetano da se širi. Alfa i beta varijanta nisu imale takav potencijal za izuzetno tešku kliničku sliku kod trudnica i za smrtne ishode. Delta varijanta, očigledno, ima. A umiranje trudnica je najgora moguća situacija jer tu gubimo dva života. S druge strane, trudnice same za sebe, prirodno, imaju bolji imunitet nego žene koje nisu u drugom stanju, jer je priroda udesila da štitite i sebe i plod. I kada jedan virus može da pređe tu imunološku barijeru, znači da je izuzetno agresivan. Vakcinacija trudnica je imperativ.
(Kurir.rs/Jelena S. Spasić)
ODRASLI VIŠE ZARAŽAVAJU NEGO DECA
Ko koga više zaražava - odrasli decu ili obrnuto?
- Odrasli češće i u većoj meri zaražavaju decu nego što deca zaražavaju drugu decu i odrasle. To je činjenica koja se pokazala u svim zemljama. Nije nemoguće da dete zarazi i odraslog, ali je to u daleko manjoj meri prisutno nego obrnuto.
Zašto?
- Odrasli generišu veću količinu virusa, jače kašlju, više i dalje izbacuju virus. Kod gripa je je obrnuto, deca su motor te epidemije i češće zaražavaju odrasle.
Hoćemo li imati grip ove godine?
- Iskreno se nadam da nećemo. Na južnoj polulopti sezone gripa praktično nije ni bilo, a u Evropi samo dve zemlje registruju grip - Hrvatska i Kirgistan.
Ali Hrvatska nam je na vratima,
Nije nemoguće da se i kod nas pojavi.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
