U vremenu kad ljudskosti i emaptije, čini se, sve manje ima, pacijenti iz banje Selters, posebno oni koji se leče od teških posledica nakon preležanog kovida, vele pojavi se portir Neša svakog jutra, pa svakom u bolničkoj postelji donese po kafu. Mali gest, koji njima puno znači.
- Ljudina od čoveka! Ne mogu opisati koliko ta jutarnja kafa u krevetu prija. Ma leči, bre! Niko ga nije odbio, ni ljudi koji inače ne piju kafu. Čovek uđe vedar, soba se ozari, nosi masku, ali oči mu se smeju. Svi se oraspoložimo i nasmejemo i tako počne dan. Nikad nije hteo da uzme bilo šta zauzvrat i stalno ponavlja: "Zapamtite, meni je osmeh dovoljan" - priča nam jedan od pacijenta i dodaje da ga vole i lekari.
Portir Nenad Usanović (58) iz svog džepa, od portirske plate koja je oko 40.000 dinara, kupuje kafu, šećer i plastične čaše. Skuva oko 50-60 kafa i nosi od kreveta do kreveta kako bi izmamio osmeh kod pacijenta, jer je, kako kaže, osmeh pola zdravlja i vodi ka izlečenju. Poreklom je iz Kotora, a živi u Aranđelovcu.
- Kao portir u bolnici neko vreme posmatram ljude koji dolaze na lečenje. To su zabrinuta i uplašena lica, dolaze sa pitanjem šta će biti sa njima. I sam to znam jer sam nedavno preležao koronu. Kako svako od nas ima naviku da popije jutarnju kaficu, rešio sam da im i sam kuvam kafu, donesem u krevet i bar na tren im vratim raspoloženje - priča Usanović:
- Medicinari su u početku bili zbunjeni, ali me sada svi podržavaju. Samo čujete: "Evo ga Neša, ide s kaficom." Pitaju me koliko košta, a ja kažem: "Samo jedan osmeh."
Ističe da ima još nekoliko godina do penzije i da mu je potrebno kretanje i da rado tu potrebu koristi hodajući od sobe do sobe dok raznosi kafe.
- Ako treba, deliću u svim bolnicama samo da se svi pacijenti osmehnu kad vide portira koji donosi besplatnu kafu u krevet - poručuje Usanović, koji ima suprugu i dve ćerke.
Kurir.rs/ Aleksandra Kocić
NE PROPUSTITE
